SASTANAK SA UMOM

“Ovo je pet stanja moćne ptice: Prvo je da ona uvek leti ka najvišoj tački. Drugo je da ona nikada ne pati za društvom, čak ni za onim od iste vrste. Treće je da svoj kljun ka nebesima pruža. Četvrto je da nema određenu boju i Peto, da peva veoma umilno.“

 

Nećemo se baviti razmatranjima bilo koje vrste. Za tebe nije preporučljivo da usredsređuješ pažnju na prošle događaje. Možemo ih se dotaći, ali samo onako uzgred. To je tako jer nemaš još uvek dovoljno lične snage da potražiš objašnjenja od Vrhovnog.

Ne grešiš ti nigde, ali odgovore ne možeš zahtevati tako da odgovaraju tebi ili svetu. Akumuliranje lične snage lako će te odvesti do željenog mesta i procesa. Takvo objašnjenje verovatno nije ono što si očekivao i želeo, ipak ono čini da ovaj svet i sve njegove tajne budu manje strašne.

Ljudi radije traže odraz svojih ideja nego što razumeju suštinu jednog objašnjenja. Prosečan čovek traži sigurnost u pogledu sagovornika i onda to naziva samopouzdanjem. Oni retki traže da budu savršeni u svojim očima i onda to nazivaju skromnošću. Razlika između ovih stanja je savršena, samopuzdanje znači da se nešto sigurno zna dok skromnost uključuje besprekornost u delima i osećanjima pojedinca.

Lična snaga pokriva i to polje delovanja. Sve što radimo, sve što jesmo počiva u njoj. Ako je imamo dovoljno, samo jedna reč može da promeni čitav tok, misli, reči pa čak i život, ali ako je ne posedujemo u dovoljnoj meri, najveličanstveniji biser mudrosti kada se otkrije pred nama ništa ne znači jer ga ne primećujemo.

Svako ima neki svoj način i svaki je drugačiji. Jedina zajednička stvar svima nama je ta što se služimo raznim trikovima da bismo odustali od nekih velikih traganja. Kontramera za to je ustrajati uprkos svim tim silnim preprekama i razočarenjima. Stvari su realne tek pošto neko nauči da se slaže sa njihovom realnošću.

Istina, znanje jeste zastrašujuće ali ako i oni retki i oni prosečni prihvate njegovu zastrašujuću prirodu, gubi se ta njegova ogromnost. Znanje je noćni leptir. Noćni leptiri su glasnici ili možda čak i zaštitnici večnosti. Iz nekog razloga ili možda bez ikakvog razloga, njima je poverena na čuvanje zlatna prašina večnosti.

Ovo je vrlo jednostavna metafora. Zlatni prah sa krila tih leptira, to je prah znanja. Dok ovde sediš i čitaš ovo nemaš ničeg drugog osim sile sopstvenog života koja veže i drži na okupu tvoja osećanja.

Neka ti zadatak bude da zaroniš u nepoznato, prekini svoj unutrašnji dijalog. Možeš sakupiti moć koja ti je potrebna da bi razvio krila svoje percepcije i vinuo se u beskraj.

Autor: Ivana Živanić