SAMO RAZMIŠLJAM NAGLAS

Ako me pitate da li bih sve isto uradila, moj odgovor bi bio potvrdno klimanje glavom. Nije to ništa šta bih još sve pored toga učinila da sam mogla. Sve što sam imala, sve što imam i sve što ću ikada imati pripada njemu. On je deo mene, on je duša moje duše, on je moj život… bez njega ja ne umem da dišem !

Ako bi se svet podelio na pola, mene bi zanimalo samo na kojoj polovini je on. Ne bi me zanimalo šta je na toj polovini. Razumete me ? Znate šta hoću da kažem?

Da mi ponudite sva blaga ovog sveta, da mi obećate večni život… ništa to ne bi imalo nikakvu vrednost bez njega pored mene.

Ako se ljudi dele na dobre i loše, ja ih onda delim na one koji su voleli i koji nikada nisu voleli i za mene je to veće od biti dobar ili loš.

Da li postoje izbori? Da. Da li postoje dobri i loši izbori? Da. A kada me pitaju kakav je on izbor, ja se samo nasmejem, značajno podignem obrvu i kroz osmeh kažem MOJ 🙂

Moj je izbor. Moj je greh. Moja kazna. Moja sreća. Moja nesreća. Moja ljubav. Moja patnja. MOJE SVE !

Bez njega JA nisam JA. Bez NAS MI nismo MI. Mi smo crno i belo, jing i jang, alfa i omega. Ako nismo jedno onda smo rasuti. Ako nismo NAŠI onda smo ničiji.

I zato sam ja NJEGOVA, i zato je on MOJ 🙂

Preuzeto sa sajta:

https://dolistyle.wordpress.com/

Autor: Lidija Gajić