Biti zaposlena majka danas znači konstantno balansirati između posla, porodice, domaćinstva i vremena za sebe, koje često ostaje poslednje na listi.
Iako dan ima samo 24 sata, uz bolju organizaciju, jasne rutine i mudre izbore, moguće je izbeći osećaj konstantne jurnjave i ponovo preuzeti kontrolu nad vremenom.
Rutina spremanja obroka kao saveznik svakodnevnog mira
Organizacija ishrane porodice jedna je od oblasti koja najviše može doprineti svakodnevnoj stabilnosti. Ako svaki dan razmišljate u poslednjem trenutku „šta ćemo danas za ručak?“ i stalno trčite po namirnice ili gubite dragoceno vreme na kuvanje, vreme je da u obroke unesete sistem.
Na primer, u danima kada nemate snage za komplikovane obroke, brza večera ili bilo koji drugi obrok može biti pravi spas. Nije poenta u brzini po svaku cenu, već u pametnom odabiru – kajgana sa povrćem, sendvič sa integralnim hlebom i lososom ili lagana supa mogu biti i zdravi i gotovi za desetak minuta.
Priprema obroka vikendom za naredne dane ili makar osmišljavanje sedmičnog menija donosi ogromnu uštedu vremena i energije. Mnogo manje vremena potrošićete na razmišljanje, kupovinu i kuvanje.
Jedan od najjednostavnijih trikova jeste da imate unapred pripremljene osnove – skuvanu testeninu, pečeno povrće, pirinač, supu – koje se kasnije kombinuju po potrebi.
Jutarnja rutina – kako dan počne, tako se i razvija
Mnoge mame dan započinju u haosu: budilnik zvoni, deca negoduju, doručak nije spreman, a vi pokušavate da se našminkate dok odgovarate na mejlove. Ovakav početak ne mora da bude pravilo. Uz malu korekciju, jutarnja rutina može postati stabilan oslonac celog dana.
Najvažniji korak je da deo priprema obavite veče pre. Spakujte rančeve, pripremite odeću, postavite sto za doručak. Samo 15 minuta večernje rutine smanjuje jutarnji stres više nego što mislite.
Ako možete, budite se 20 minuta ranije od ostatka porodice. To vreme iskoristite samo za sebe – bez mobilnog telefona i bez stresa. Popijte kafu u tišini, pročitajte stranicu iz knjige ili samo sedite i dišite.
Imajte definisan redosled aktivnosti ujutru – kada deca znaju šta sledi, manje je rasprava i odlaganja. Predvidljivost donosi sigurnost i štedi dragocene minute. Ako postoji nešto što stalno izaziva stres (npr. biranje garderobe), rešite ga sistemski – napravite mini-kapsula garderobu za decu, na primer.
Naučite da ne radite sve same – delegiranje nije slabost
Zaposlene mame često nesvesno preuzmu sve na sebe, misleći da je to najbrži i najefikasniji način. Ali pokušaj da budete „žena koja sve stiže“ vodi ka sagorevanju. Ključ dugoročne stabilnosti je u raspodeli obaveza.
Partner mora biti aktivni deo domaćinstva – ne kao pomoćnik, već kao ravnopravan učesnik. Jasno se dogovorite ko kada preuzima decu, ko ide u kupovinu, ko priprema večeru.
I deca, bez obzira na uzrast, mogu doprineti. Mala deca mogu naučiti da raspoređuju escajg ili vraćaju igračke, starija mogu prati sudove ili pripremiti sebi užinu.
Na poslu, delegirajte sve što nije vaša primarna odgovornost. Ako ste u rukovodećoj poziciji, postavljanje jasnih granica i poverenje u tim pomaže i vama i drugima da rastu.
Ako niste – postavljajte pitanja i tražite podršku kada vam je potrebna. Nećete izgubiti kredibilitet – naprotiv, pokazaćete da znate kako da pametno upravljate svojim kapacitetima.
Upravljajte energijom, a ne samo vremenom
Ponekad nije problem u tome što „nema vremena“, već u tome što nema energije. I to je jednako važno da se adresira. Ako nemate snage da obavite zadatke, planovi ostaju samo slova na papiru. Upravljačke tehnike koje se fokusiraju isključivo na vreme propuštaju važan faktor – kako se vi osećate dok nešto radite.
Rasporedite dan u skladu sa svojim prirodnim ritmovima. Ako ste produktivniji ujutru, tada obavite zahtevnije zadatke. Lakše stvari ostavite za kasnije. Pravi predah nije skrolovanje po telefonu dok jedete za tastaturom – pravi predah je onaj koji vas regeneriše: kratka šetnja, istezanje, pauza u tišini. Jedan kvalitetan odmor u toku dana bolji je od dva neefikasna sata rada.
Takođe, naučite da ne „trošite“ energiju na nepotrebne misli i osećaj krivice. Oslobodite se ideje da sve mora biti savršeno. Dovoljno dobro – zaista jeste dovoljno. Deci ne treba savršena mama. Treba im prisutna, stabilna i zadovoljna mama. I to je ono što najviše vredi.
Ne odustajte od sebe – briga o sebi nije luksuz
Briga o sebi nije nešto što dolazi kada sve drugo završiš. To je temelj iz kog crpite snagu za sve ostalo. Nije sebično uzeti vreme za sebe, već je to najzreliji oblik odgovornosti – prema sebi i prema porodici.
Ubacite male rituale koje volite: čitanje knjige, omiljena serija, kupka, šetnja bez cilja. Ne mora to da bude nešto veliko – važna je učestalost, a ne dužina trajanja. Važno je da pokažete sebi da ste važne.
Briga o telu kroz ishranu, pokret, san – i briga o mentalnom zdravlju kroz odmor, osluškivanje sebe i postavljanje granica – sve to zajedno čini jednu zdravu i funkcionalnu mamu. Deca uče posmatrajući nas. Ako želemo da oni rastu u ljude koji cene sebe, i mi to moramo da radimo svakog dana.
Vaš dan ne mora biti neprekidna trka s vremenom. Uz pametne navike, realna očekivanja i svesnu brigu o sebi, i dalje možete biti posvećena majka, uspešna na poslu i žena koja uživa u svom životu – bez osećaja da stalno nekuda jurite.
Počnite malim koracima. Promena ne dolazi odjednom, ali svakim danom ste bliže mirnijem, uravnoteženijem ritmu.
