Jutrošnji newsletter koji sam pročitala bukvalno mi je otvorio oči. Puklo mi je pred očima, kao pre neki dan munje koje su šarale nebom, a onda mi je svanulo. Podeliću sa vama ono što sam shvatila i način na koji okrećem drugi list u mom životu.
Ja, kao i većina ljudi, imm tu groznu naviku da „kukam“ i da se „žalim“ kada mi nešto ne ide u životu; lakše mi je da okrivim druge nego da se uzmem u koštac sa izazovima i da ih rešavam. Da dam sve od sebe da ih rešim ili barem ublažim. Ali, kao što rekoh, čitajući newsletter sve mi je bilo jasno.
Poštavila sam sebi sledeća pitanja:
1.Da li su drugi dužni da slušaju moja „prenemaganja“?
2.Da li su drugi dužni da skaču na svaki moj poziv?
3.Kakvim sam ljudima okružena?
4.Da li i oni „kukaju“ i „žale se“ meni?
5.Da li saam ja dužna da to slušam?
6.Šta dobro može da mi donese tračarenje i vođenje ispraznih razgovora?
7.Kako to mogu da zamenim stvarima koje će moje vreme učiniti kvalitetnim?
8.Čemu „kukanje“ ako već to ne mogu da promenim to što me muči?
9.Da li mogu da promenim ugao gledanja na to što me muči?
10.Ako sve ovo promenim i primenim hoću li biti bolja osoba?
Svako pitanje sam rastavila na delove i podrobno i iskreno odgovorila. Sve sam zapisivala, jer smatram da će mi se pre ostvariti ako zapišem rukom. Kao da je tada pisano iz srca. Čitajući sve odgovore koje sam pisala bila sam veoma ponosna na sebe jer sam se usudila da kažem samoj sebi istinu u lice, ali kada sam na poslednje pitanje iz dubine srca i duše dala odgovor DA bila sam presrećna!
Svesna sam da promena ne može doći preko noći, ali takođe znam i da će doći mojim zalaganjem i radom na sebi.
Ono što me trenutno ispunjava, pored moje porodice naravno, jeste rad na magazinu, i zato se tome maksimalno posvećujem. Ići ću korak po korak i znam da ću uskoro biti NAJBOLJA VERZIJA SEBE sebi i drugima.
Autor: Lidija Gajić, glavna i odgovorna urednica
Verujem da hoćeš! 😇😇✊
Hvala puno 🙂