Verovatno ste čuli za onaj savet u avionu koji kaže da u slučaju neke opasnosti masku s kiseonikom prvo treba da stavimo sebi, pa tek onda detetu. Upravo jer dete neće nama umeti da je stavi, nema znanja o tome. Ista stvar je i sa time kada želiš da pomogneš drugima. Da li si sebi pomogao? Što se mene tiče, trudim se da učim od onih čije se reči i dela poklapaju. Lako je pričati, ali nije jednostavno zaista to i uraditi. U redu je da nekome kažete šta mislite, da date predlog i ponudite pomoć, ali ostalo nije na vama. Svako treba da snosi odgovornost za sebe i svoje odluke. I isto tako je u redu da budete odbijeni, iako ste imali najbolju nameru. Verujte, sasvim je dovoljno to što taj neko zna da ste tu i da ćete mu pružiti podršku ako mu zatreba.
Pustite druge, oni rade ono što misle da je za njih dobro. Isto kao i ja što to mislim i to radim. Isto kao što i vi radite kako znate najbolje. Ne kaže se džabe: “Sve u svoje vreme”. Zaista svako ima svoje vreme, svoj tempo i svoje načine na koje prolazi kroz život. Umesto što trošite energiju na druge, pitajte se kako ste vi. Šta vama treba, za čim patite, šta osećate, zašto imate potrebu da pomognete drugima i koji deo vas u tom trenutku traži pomoć? Drugi ljudi su nam obično samo reflektori koji nam osvetle deo u nama koji traži pažnju. Bar sam ja tako razumela ono čuveno da su drugi ljudi naše ogledalo. I stvarno jesu, nepogrešivo, samo što ne umemo uvek da vidimo jasno.
I zato, prvo kiseonik sebi, tako najbolje i ostalima pomažete. Primerom se uči najbolje, pa budite i vi ono što želite da vidite kod drugih. Budite ona promena koja će druge navesti na razmišljanje i želju da i sami nešto promene, jer vide kroz vaš primer da se može. Pokažite da se može i drugačije, ali ne rasipajte svoje biće na uveravanje drugih, već se bavite sobom, a pratiće vas oni koji su za to spremni.
Autor: Ana Milovanović
