Najnoviji album Mileta Kekina pod nazivom „Kuća bez krova“ objavljen je nedavno, 19. oktobra tekuće godine za diskografsku kuću „Menart“. Koncertna promocija ove ploče počinje 29. novembra u zagrebačkom Vintage Industrial baru.
Ova ploča mu dođe k’o vremeplov, vraćanje u detinjstvo i odnos sa roditeljima. Iscepkani fragmenti prošlosti, odblesci životnog mozaika momka koji je odrastao u metropoli. Takođe, provlači motiv svetlucavog grada, svetiljki i neonskih reklama koje se popale noću, nebodera i solitera pod kojim se odvija mladost. Motiv noći koja proguta energiju buntovne dečurlije, koja nekad nikada ne prestane…
Ploča prati i to kako je Miletova ljubav evoluirala iz dečaštva, preko mladosti i studentskih dana, do zrelog promišljanja o životnoj saputnici, koja će mu ponuditi dom pod sazvežđem i utočište duši. O onoj koja će mu biti majka potomcima, neophodni saborac i sapatnik zanavek.. Peva i o sveprožimajućem osećanju apatrida, o želji da prepliva široku rijeku i utopiji da stvori taj topao dom, ali u Kući bez krova. Kekin peva i o klaustrofobiji od klaustrofobične sredine, o tom iskrenom strahu od društva iskidanog podelama i ogradama o zatucanim mozgovima što se šepure po kavezima…
Zato Mile kroz ploču neprestano koketira sa nebom, rekom i nemirnim morem, dugom i zvezdama… Zato je Mile građanin svijeta, pa lako može da nastani bilo koju tačku koju prstom nabode na Atlasu. Zato je Mile pozvao svoga druga Momčila sa Atlantide (Liberlanda), kako bi skupa pobedili i stvorili tu utopiju gde bi mogao da menja svu tu osvojenu slobodu za ljubav. Onu za kojom čezne još od onda kad je bio deran s vreloga Betona.
Album je, ubeđen sam nastao u crvenom Renou 4, na isprepletenim cestama ljubavi i slobode gde autor sanjari da sa praćkom može da razbije sve pošasti današnjice i bakljom upali svetionike koji odveć puštaju mrak. Da osvetle neki humaniji svet. Do tih čvornatih ideala dolazi se upravo putem maštanja, ali i krahova. Sve to usput pokupi glavni junak ovog stripa na različitim stranicama storije kroz koju ga i dalje furiozno vozi rock ‘n’ roll, ta religija čije je Mile još uvek čuvar vatre. I što je Više luđi ima više žara.
I što je više luđi ima više žara.
Autor: Aleksa Ćelap
