Naučna istraživanja, na žalost, pokazuju da se u poslednje dve decenije povećao broj dece za koju se može tvrditi da nisu srećna. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je i činjenica da roditelji nisu spremni da se suoče sa ovim saznanjima jer automatski kod njih generišu osećaj odovornosti: „ Nemoguće je da ja grešim, želim najbolje za svoje dete“.
Roditelji opterećeni sopstvenim problemima, često ne osveste da na njihovo dete, njegovu sreću, bezbrižnost i zadovoljstvo, ozbiljno utiču problemi kroz koje prolaze roditelji, bilo da se radi o jednom od njih ili čitavoj porodici.
Ovde mislim na mnoge uobičajene situacije: finansijski problemi, gubitak posla, neophodnost preseljenja, bolest, razvod i slično.
Imamo puno situacija gde dete zbog uvida u finansijske probleme kroz koju prolazi porodica negira da su mu potrebne nove farmerice, na primer, iako su mu se one koje nosi okratile za već vidljivih 5 cm.
To daje jasne signale o tome da su sreću i bezbrižnost ovog deteta zamenile brižnost i opterećenost aktuelnom situacijom bez obzira na njegove godine.
Mnogi od njih pokušavaju brzo da odrastu, pa u predstavljanju sebe povećavaju broj svojih godina, najčešće zaokružujući na onu sledeću. Žure, jer im se čini da će kao odrasli lakše moći da pomognu rešenju problema kojima svedoče.
Ovoj deci je potrebna pomoć.
Ali i ovim roditeljima je potrebna pomoć kako bi pomogli i svojoj deci i sebi.
Deca su otvorenija od odraslih.
Odrasle osobe imaju često dosta predrasuda, usvojenih i godinama ponavljanih obrazaca ponašanja, problem da iskorače iz komfora poznatog, često ne svatajući da dok se ne promene usvojeni obrasci ponašanja neće se promeniti ni njihov ishod.
Zato je jako važno da roditelji shvate da ukoliko postoje i najmanji signali da njihovo dete nije srećno treba da se obrate za pomoć jer to je zapravo odgovorno ponašanje koje će omogućiti zdravo odrastanje.
Deca se moraju osećati voljenim, prihvaćenim, važnim, sigurnim, a roditelji moraju biti spremni da im to omoguće.
Formiranje srećnog deteta je proces koji dugo traje. Deca koja su srećna odrastu u komunikativnije, otvorenije odrasle osobe, sa više samopouzdanja od onih koji nisu imali srećno detinjstvo.
Deca ne dolazi za uputstvom za upotrebu, a zadatak roditelje je nakon toga što su stvorili decu da nauče da od njih stvore dobre i srećne ljude.
Autor: Snežana Todosijević
Ig profil: motiv_centar_za_licni_razvoj
