PRAZNIČNA MAGIJA

Praznici imaju neku posebnu moć, u to sam sigurna. Oduvek je to vreme praznika bilo posebno, kao posuto nekom srećom, dobrim raspoloženjem, ljubavlju… Dogodi se tada u ljudima neka divna promena i kao da, makar samo na kratko, zaborave na probleme i nesuglasice…

To doba u godini uvek me vrati u detinjstvo… Verovatno mi sva ta čarolija omogući da otputujem u najsrećniji period svog života… I danas je tako.

Danas kada se prisustvo Uskrsa oseća i u ljudima i u vazduhu, mene misli vraćaju na jedan Uskršnji dan pre mnogo godina…

Nekoliko ushićene i radoznale dece trčalo je dvorištem, takmičilo se u kucanju jajima i sl. Igre i smeha bilo je na sve strane, a odrasli su to posmatrali sa osmehom na licu. Oni su se bavili nekim svojim stvarima poput spremanja ručka, igranja karti i razgovora o raznim aktuelnim temama. Svako je pronašao neku svoju zanimaciju i nigde nije bilo napetosti i tenzije koji su postali sastavni deo svačijeg života.

Taj dan, tako idiličan i pun radosti, sasvim sigurno se urezao u pamćenje svake osobe koja je tu bila prisutna. Porodična idila kao u najlepšem filmu, osmeh na svakom licu, dečja graja i, makar naizgled, problemi negde daleko.

Svakako, moguće je da su sve to samo uspomene jednog deteta koje je sve gledalo kroz ružičaste naočare i koje nije moglo da vidi ni brigu na nečijem licu, niti da shvati reči koje su ukazivale na tugu i nezadovoljstvo… Jeste, moguće je, ali sećanja su jedino što pripada samo nama i mi ih čuvamo onako kako to želimo.

Ukoliko je taj dan u očima desetogodišnje mene izgledao savršeno i tako nastavio da živi u meni godinama kasnije – onda je takav i bio i niko mi to ne može oduzeti. Praznici su tu da nam daju priliku da verujemo da postoji magija, da je lep život moguć i da su svi osmesi iscrtani isključivo istinskom srećom.

Baš zato se uvek vraćam uspomenama iz detinjstva, baš zato mi tih čarobnih dana život pruža priliku da duboko u sebi oživim ono za šta verujem da je bilo savršeno… Tu privilegiju praznika uvek treba iskoristiti i ne dozvoliti joj da ikada nestane.

Autor: Bojana Krkeljić