PRASAK MEHURA

Ulazim nervoznim koracima u okrilje zgrade gde boravim. Stresam pahulje sa kape i kaputa,trupkam čizmama da ne unesem višak snega u stan. Otvaram poštansko sanduče,pada mi na glavu gomila reklama i računa. Ulazim u topli dom,skidam sve što me steže i oblačim apa-drapa kućni stil. Reklame,baš lepo,uglađeno i ponekad meni bezpotrebno. Računi su moranje,a moranja se mrze i bljak su. No,šta je tu je. Napetost raste,osrednji empatija u meni pokupi usput tuđa osećanja. Kao da mi je malo mojih pomešanih,šarenih i belih… Belo,asocijacija na mekano,na pero,kao sneg,kao pena. Da! Glasno konstatujem sama sa sobom. Punim kadu,istresam omiljenu kupku na tone i nek ide život,ne radim često ovakvo zatapanje. Ovo me mora opustiti. ,,Pusti račune i tuđe tuge”,pomislih u sebi, ,,Ugodi ženo sebi ponekad nešto lepo”. Puna je kada penušava,uranjam i zahvaljujem Bogu na datom trenutku. Misli mi lelulaju i polako se opuštam. Bockam balončiće prstima. Svaka loša misao,bocnem balončić. Telo se zagreva,duša opušta. Nastavljam dalje da u moru pene buškam balončiće. Baš sam ih puno izbušila,sad vidim koliko se loših misli slilo u glavu ovih dana. Osećam neko olakšanje. Zahvaljujem se vodi,što sa sobom nosi moj stres i što je nezamenjivi pitki deo života. Izvlačim čep iz kade i puštam da ode sva loša emocija i milioni puknutih mehurića.

Možda mi to neće rešiti lošu situaciju,ali umiriće me,opustiti i razbistriti misli. Topla šolja čaja i mekano ćebence,moje srce je mirnije. Moje prijateljice knjige me nemo gledaju sa police i zapitkuju se koja će me privući svojim naslovom. Tu ostajete drage moje,sad je tu papir i olovka. Ja sam stara mastiljara,a onda tek sve ide u svet interneta. Volim šušketanje papira i svoje škrabanje. Grejem ruke o šoljicu čaja i duši mi toplo. Kako je lep osećaj pisati,rečima preneti emociju,to je sloboda to je sreća. Pišite dragi moji i iznesite svoje emocije na papir. Loše emocije spalite,bacite i povucite vodu. One dobre čuvajte i često čitajte. Pisanjem čistite misli i dušu,papir i olovka trpe sve. Pisanje je stvaranje,igra reči i misli i dubokih emocija. Sklonite to ponešto lepo u neku kutijicu ili fioku. Posle dužeg vremena slučajno nađite. Onda opet pročitajte,pa mi recite da li se išta promenilo. Ako jeste,osmehnite se i zahvalite Bogu i sebi.

Autor: Sanja Đurđević