Šta je porodica?
– Iz dečijeg aspekta, porodici pripadaju one osobe koje stalno žive sa njima u njihovom domaćinstvu.
– Iz roditeljskog aspekta, to su oni i njihova deca.
– Iz ugla baba i deda, to su oni, njihova deca i deca njihove dece.
Porodica se smatra kao deo društvenog miljea koji je u uzročno- posledičnom odnosu sa svim društvenim dešavanjima. S toga, sam sistem vaspitanja u okviru jedne porodice mnogo zavisi od društvenih normi, vremena i mogućnosti u kojoj se porodica kao zajednica nalazi.
Pozicija deteta menjala se tokom samog društveno- istorijskog razvoja. Drugačije se pristupalo vaspitanju i drugačiji su bili ciljevi i zadaci od današnjih.
Spomenućemo dva tipa porodice PATRIJARHALNA (nekada) i DEMOKRATSKA (sada). Svaka ima svoje dobre i manje dobre strane kada je reč o međuljudskim odnosima u okviru iste. Hronološki gledano, patrijarhalnu porodicu možemo osloviti sa autoritarnom dok demokratsku više povezujemo sa jednakošću.
PATRIJARHALNA PORODICA imala je mnogo više dece nego što je to slučaj danas. Uzrok tome uzima se finansijska stabilnost koji diktira sam sistem. Kao glavnu ličnost u okviru patrijarhalne porodice ima oca. Sve je podređeno njemu i sve od njega zavisi. Deca sa ocem nemaju izgrađenu bliskost, za to je zadužena majka. Smatralo se da otac neće da uzima novorođenče u ruke sve dok ne progovori jer je tako nevino i naivno prepušteno i lošim silama koliko i dobrim. Za vaspitanje je bila zadužena majka, otac je svoju ulogu imao u zaštitničkom pogledu, da porodici obezbedi sve što joj treba. Sa takvim stavom deca su imala kontakt sa ocem samo kada je trebalo da im prenosi znanje o poslu, što znači samo muškoj deci. Za sve ostale oblike vaspitanja bila je zadužena majka. Dete nije smelo da se suprotstavi ocu ni na koji način. Moralo je da trpi i radi po očevoj naredbi bez ikakvog pogovora. Takav pristuo uticao je na to da deca odrastaju u samožive, povučene, okrutne i distancirane ličnosti. Za vreme obedovanja, otac je bio taj koji se prvi poslužuje pa ostalima šta ostane. Dok je u demokratskoj porodici došlo do krucijalnih promena.
Vojnički stil pristupa porodici, kao što je bio slučaj u prošlosti, počeo se iz korena menjati. U centru interesovanja više nije otac već dete. SAVREMENA PORODICA ima za cilj da se odnosi među članovima zasnivaju na ravnopravnosti, obostranom poštovanju i dubokim osećajnim vezama. Ovakvu porodicu najčešće čine supružnici maloletna, za rad nesposobna deca, kojih je jedno ili dvoje, retko troje, četvoro ili više. Deci i dečijem razvoju pažnja je od oba roditelja posvećena od samog rođenja. Ljubav sada dete dobija od oca, u svojoj prirodi, koliko i od majke. Prema muškoj i ženskoj deci isto se ophode, kada je reč o povlasticama, dečaci i dalje u nekim korenima važe za jedinog naslednika, ali ukoliko u porodici ima samo ženske dece to ne predstavlja problem niti je porodica manje časna i njen koren se time ne gasi. Polazi se od toga da je u periodu detinjstva potpuno pruženo što više ljubavi jer se to kasnije odražava na dečiju životnu zrelost i njihovu interakciju sa okruženjem, otvorenost prema drugima, na ljubav i razumevanje za druge. Kada se zadovoljava dečija potreba za nežnošću i ljubavlju razvija se kasnije osećanje sigurnosti, bezbednosti, prihvaćenosti i pripadnosti društva.
Roditelji svojim ponašanjem daju primer deci pa tako ona teže da se sa njima poistovete i da im se približe. Zato je vrlo važan uvažavajući odnos među roditeljima koji je pun razumevanja i pomaganja. Ako je osoba sa kojom se dete indentifikuje odgovarajuća i pravična, onda kod njega raste osećanje adekvatnosti i pripadnosti. Ukoliko je uzor koji dete dobija od roditelja neadekvatan (alkoholizam, sebičnost…) onda kod deteta dolazi do problema u razvoju jer nema odgovarajuće obrasce po kojima će se ispravno formirati kao moralna ličnost.
Parijarhalna porodica nastala je u urbanoj sredini, samim tim je za seosko ili prigradsko područje i dalje pomešan patrijarhalan i demokratski pristup.
KOMBINACIjA PRISTUPA
Potpuni autoritet dovodi do nerazumevanja podređenosti i nezadovoljstva. Potpuna bezuslovna ljubav ide u krajnost prevelikog dopuštanja i prevelike brige, gde se detetu iz straha ne dozvoljava da pogreši i na taj način dete i dalje ostaje nezadovoljno jer ne može da proživi čari života. Da bi situacija bila teža, babe i dede iz najbolje namere nameću svoja uverenja. Zbog autoriteta koji su sami doživeli unucima previše dopuštaju i dozvoljavaju sebi da se mešaju u vaspitanje koje treba da oblikuju njihova deca, odnosno, roditelji njihovih unuka. Sa ovakvom situacijom susreće se veliku broj mladih koji započinju svoje porodice.
Zbog toga je neophodan balans. Potrebno je pronaći zlatnu sredinu kada je vaspitanje dece u pitanju. Treba im pružiti potpunu sigurnost kroz ljubav i zbrinutost da bi se dete moglo pravilno razvijati, ali treba da zna i kada je dosta! Bakama i dekama treba da se stavi do znanja da je to Vaše dete i da ste spremni prihvatiti iskustveni savet, ali ne i da dozvoljavate da reaguju prema detetu suprotno od onoga šta ste vi odredili jer time ugrožavaju vaš proces vaspitanja sopstvenog deteta. Razvoj deteta treba da se temelji na etičkim normama i na samom interesovanju deteta. Greške predaka ne treba dete da nosi na svojim leđima, zato mladi toliku želju i imaju da se otrgnu od tog autoritarnog pristupa. Ono što se treba zadržati iz patrijarhalne porodice jeste poštovanje prema roditeljima, radne navike, okrenutost ka prirodi i samo uverenje da je porodica svetinja i da se za nju treba boriti!
Ovo poslednje važno je iz razloga što je ideal potpune porodice nešto čemu bi svako trebalo da teži.
Kada dete živi sa jednim roditeljem onda je to nepotpuna porodica. Važnost ovoga leži kao ključ u samom vaspitanju koje kreće od kuće. Detetu je potreban i uticaj majke i uticaj oca kako bi se pravilno i kompletno izgradilo kao ličnost. Majčinska bezuslovna i očeva uslovna ljubav čine da dete ostane u balansu i iskorači na pravi put. Mladi treba da budu svesni ovoga pre nego što olako odluče da rasture brak zbog nekih nesuglasica. Treba se boriti i rešiti nesuglasice. U brak se ulazi sa punim poverenjem, poštovanjem i ljubavlju. Jer sve što se dešava u porodici i među supružnicima, najviše trpi dete.
Ne dozvolite da išta trpi već detetu budite primer kakvim će se ponositi.
Autor: Dipl. vaspitač, Marijana Gavrilović
