Otrovi iz životinja obećavaju lečenje mnogih malignih oboljenja, pokazuje potpuna remisija tumorskih ćelija nakon tretmana molekulima izvedenih iz životnjskih otrova. Kod stonoga su izrazito složeni. Mešavine su biohemijskih i farmakološki aktivnih komponenti, kao što su proteini i peptidi. Vrlo se malo zna o njihovoj primeni u farmaceutskoj industriji. U otrovu vrste Scolopendra subspinipes identifikovana su dva antimikrobna peptida, skolopendin 1 i 2. Oba pomenuta peptide pokazala su antimikrobno dejstvo kod testiranih mikroorganizama, kao što su gram-pozitivne i gram-negativne bakterije i gljive. Kojim mehanzmima deluju otrovi, nije sasvim poznato tako da se još uvek radi na ispitivanju ovih molekula. Ali sve je više pozitivnih rezultata tako da i istraživači i pacijenti imaju razloga da veruju da male materije koje se nalaze u prirodi mogu imati izvanredan uticaj.
Stonoge prepisuju za lečenje nervnih, respiratornih , kardiovaskularnih bolesti i reumatskog artritisa u Koreji, Kini i drugim zemljama Istočne Azije, ali tačni detalji o njihovim fiziološkim akcijama vrlo malo su poznati. Pokazalo se da SS prah, tačnije prah nastao kao mešavina škorpije i skolopendre u proseku 1:1 značajno smanjuje upale i leči oštećena tkiva. SS prah ima blagotvorno dejstvo jer su T pomoćne ćelije tada u ravnoteži (to je grupa limfocita koji imaju posebnu važnost u imunskom sistemu).
Stonoga Scolopendra subspinipes multilans osim što se koristi pri tradicionalnoj kineskoj medicini, dovodi do mnogih biohemijskih i fizioloških efekata. Iz njihovog ekstrakta izolovani su neki enzimi, antibakterijski sastojci i toksini sa antikoagulantnim svojstvima. Iz otrova stonoga, vrste Scolopendra subspinipes, izolovan je antimikrobni peptid skolopin 1 molekulske mase 4.498 tri-četiri dana nakon izazvanog stresa ubrizgavanjem Ecsherichia coli K12D31. Skolopendin 1 sprečava izazivanje apoptoze i može se koristiti u budućnosti i kao antimikrobni, a i kao antikancerogeni agent.
Za stonoge se ne može reći da su ubice ljudi, ali se zasigurno može reći da su sposobne da ubiju relativno velike sisare. Ujed im je otrovan, ali ne i smrtonosan po ljude. Zabeležen je podatak da je vrsta Ehtmostigmus rubripes dugačka 15cm ubila 4 godine starog bulterijera.
Autor: JOVANA POPOVIĆ
Lep tekst! Poucno!
Hvala 🙂