„Osam savršenih ubistava“: Misterija u stilu Agate Kristi

Postoje li savršena ubistva? To je jedno od onih večitih pitanja o kojima bi se moglo diskutovati danima. Čak ni tada ne bismo imali konačan odgovor. Tema savršenog ubistva je veoma popularna i česta u književnosti, pa tako i ne čudi što je i Piter Svonson odabrao kao centralnu temu za svoju knjigu.

Jedan spisak. Osam savršenih ubistava u književnosti. Jedan ubica koji ubija po spisku. Čim je knjiga „Osam savršenih ubistava“ objavljena delovala mi je kao nešto što bi mi se moglo dopasti. I apsolutno nisam pogrešila. Velika prednost ovog dela jeste to što me pisac podsetio na neke sjajne kriminalističke romane i trilere koje sam čitala, ali i dodao mi na listu za čitanje nove naslove.

Oduvek sam volela da rešavam misterije – u knjigama, u filmovima i serijama.

Kao tinejdžerka sam upijala knjige iz ovog žanra, a i danas obožavam da ih čitam. Piter Svonson je napisao zanimljivu misteriju u kojoj mi čitaoci stalno pokušavamo da sustignemo ubicu i razotkrijemo njegov lik. Likova u romanu je sasvim dovoljno da nam svako bude pomalo sumnjiv.

Autor nam jasno pokazuje kako u stvari nikoga ne možemo poznavati u potpunosti i kako ljudi uvek kriju tajne od sveta, a ponekada i od samih sebe. Toliko puta nas navodi na pogrešne tragove i podmeće nam nogu pri rešavanju slučaja da se u nekom trenutku zapitamo da li je narator zaista verodostojan ili događaje predstavlja onako kako bi on želeo da su se desili. Svi obrti su logični, ali i neočekivani.

Knjiga je savršena za ljubitelje misterije jer zaista ostavlja prostora za mozganje, povezivanje jedva primetnih detalja i razvijanje gomile teorija o tome ko je ubica. Ovo je jedan od onih naslova koje ne ispuštate iz ruke dok ne razotkrijete sve. Volim kad knjige opravdaju očekivanja, a sa ovom se to desilo. Ovakve naslove uvek rado čitam i preporučujem drugima.