OBIĐITE SA NAMA RESAVSKU PEĆINU

Resavska pećina nalazi se na istoku Srbije, u okolini Despotovca. Smatra se jednom od najlepših pećina na teritorije Srbije. U okviru pečine ima restoran / kafić, Avantura park.

Radno vreme pećine: svaki dan od 09-17 časova.

Cena ulaznica su:

Odrasli 350 RSD

Deca 300 RSD

Deca do 7 godina –50 RSD.

Temperatura u pećini je konstantna i iznosi oko 7 stepeni, dok je vlaznost 80-100%. Zato ponesite toplije stvari kad idete ovamo. Moguće je iznajmiti jaknu za 100 dinara na licu mesta.

nor

Pećinu istražujete zajedno sa vodićem, koji vam priča o istoriji otkrivanja pećine kako se vršilo istraživanje, a dok budete išli kroz dvorane, o njihovim karakteristikama i zanimljivim činjenicama. Prenosimo vam delić tih priča i slike, a vi ukoliko razmišljate gde da provedete vikend možete da istražiti ovo blago Resave.

Za posetioce otvorene su gornja i donja galerija. Dužina staze je 800 metara. Svaka galerija podeljena je na dvorane.

rbsh

Kolonada (Dvorana sraslih Stubova) nalazi se odmah pri ulasku u pećinu. Ispunjena je pećinskim nakitom žute boje u kome dominiraju kristali kalcita. Strane dvorane su od debelih stubova, više puta lomljenih i ponovo sraslih. Sa tavanice vise masivni stalaktiti i debele zavese. Jedan od stubova polomljen je i uklješten između zidova, tako da čini prirodni most.

rbsh

Dvorana Košnica prostranija je nego Kolonada, a nazvana je zbog tri stuba slična košnicama za pčele. Stubovi su od tamnije boje koji su obrazovali debelu koru. Sa tavanice kaplje voda. Stalaktiti u ovoj dvorani su krhki i sačinjeni su od belih kristala. Na kraju dvorane postoji tunel, koji ima naziv „Suvi tunel“, gde skoro i nema nikakvog pećinskog nakita, i to je najsuvlji deo pećine. Tu se nalazi i slepi tunel, koji je zatvoren za posetioce, ali ga je moguće videti dok  stojite u suvom tunelu.

rbsh

Sledeća dvorana nazvana je Predvorjem istorije“. U ovoj dvorani su bili pronađeni: kamena sekira, vrhovi koplja, lobanja polarne lisice, ognjište praistorijskog čoveka. U ovoj dvorani dominiraju dva kristalno bela stuba – Baba i Deda.  Stazom stižemo do mesta gde možemo videti okameneli vodopad i pećinske orgulje. Pri svakom dodiru proizvode različit zvuk.

Kristalna dvorana najbogatija je nakitom i kristalnim formama. Ovde, ukoliko pažljivije pogledate na te kristalne forme videćete u njima razne figure, kao što su: obešeno jagnje, zatvor ili kavez, stopalo slona. Najzanimljiviji je „Poljubac kroz hiljadu godina“, gde nedostaje oko jednog kubnog centimetara da bi se stalaktit i stalagmit spojili. Za to potrebno je u proseku 1000 godina (ponesite sa sobom i lampe da bi lakše sve videli. U pećini postoji osvetljenje, ali za neke fenomene biće potrebno više svetlosti).

Nakon što ste istražili gornju galeriju, prelazite u donju galeriju, koja leži za oko 20 metara ispod najnižeg nivoa Glavnog kanala.

bsh

Koncertna dvorana (Dvorana Kipova) najveća u donjoj galeriji i najlepša. Nalazi se na najnižoj tački od 405 nmv i dubini 80 metara. Naziv je dobila zbog svoje akustičnosti, a i u dvorani možete da pronađete dosta kipova koji liče na Majku i dete (postao simbol pećine), Afroditu, krivi toranj u Pizi. Ispod ove dvorane nalazi se treći nivo na koji još uvek ne puštaju posetioce.

Bobanova dvorana nalazi se iza Koncertne dvorane. Ime dobila je po sinu dr. Petrovića, koji je prvi kročio u ovu dvoranu. U ovoj dvorani nalazi se tri izdvojena stuba, kristalno bela sa malo crvenkaste boje, koji su nazvani „Porodica Tarana“. Iza nalazi se Menza sa vodopadom od belog kristala, koji su koristili za ručavanje.

Koralni kanal. Dno mu je prekriveno naslagama gline, dok po zidovima, stubovima ima raznovrsni nakit, koji liči na mala zrna i izgledaju kao korali. Oni su nekada grupisani na jednoj peteljci, što predstavlja retkost u pećinama.

Blatna dvorana (Kepina dvorana) nazvana je po speleologu i roniocu Kepi Radakoviću. Ova dvorana je siromašna na pećinski nakit, ali ima dosta gline po celoj prostoriji.

Cela ekskurzija traje oko 45 minuta. Dok idete, pažljivo gledajte pod noge, jer na nekim mestima je jako klizavo i ima vode. Negde je put širok, a negde su prolazi baš uzani. I čuvajte glavu dok budete išli, zbog visećeg nakita  i ponegde slepih miševa.

Autor: Kristina Jovičić