Dom za decu bio je lepo opremljen. Sobe su bile prilagođene uzrastu dece, a i po sobama bila su deca sličnih godina. Nina je dobila lepu roze sobu, koja je na zidovima imala likove iz Diznijevih crtaća. U sobi su bile još tri devojčice.
Nina je ušla spuštene glave, krajičkom oka posmatrajući ostale devojčice. Nije joj bilo drago što mora u dom, ali nije imala kud. Baka sa kojom je živela umrla je, nije imao ko da se stara o njoj. Imala je osam godina i već je bila potpuno svesna čitave situacije, kao i to da mora da se navikne na novonastalu situaciju.
U početku je izbegavala ostalu decu, ali brzo se prilagodila i dobro se slagala sa ostalom decom.
U domu su često organizovane književne večeri, druženje sa glumcima, pevačima i ostalim poznatim ličnostima. Jednom prilikom došla im je u posetu žena koja je izdala nekoliko knjiga za decu. Do kasno u noć im je čitala svoje priče. Zvala se Neda. Mnogo je volela da vidi vesela dečija lica, dok im je čitala priče. U grupi dece, Nina joj je privukla pažnju.
Jedne večeri, posle čitanja priča, prišla joj je.
„Zdravo, kako se ti zoveš? „
„Ja sam Nina.“
„Imaš divno ime, a i kosa ti je prelepa.“
Od te večeri, uvek bi izdvojila posebno vreme za Ninu. Pričale bi dugo o raznim temama. Krišom je donosila njoj više i lepše slatkiše kao i igračke.
Kada bi se Nina razbolela, Neda bi dolazila u sobu i čitala samo njoj priče. Neda nije imala svoju decu i mnogo je zavolela Ninu.
Kad je Nina odrasla počela je da posećuje Nedu. Odlazila bi sa njom u kupovinu, šetnju a često i u bioskop ili pozorište. A onda se Neda razbolela i nije mogla da izlazi iz kuće. Nina je svako jutro odlazila kod Nede noseći joj namirnice. A onda bi skuvala čaj i dugo sedela kraj Nede i čitala joj. Iako je Nina bila već odrasla devojka, Neda je rešila da je usvoji. Od tog dana više nisu bile same Nina je bila Nedina ćerka koju je toliko želela a Neda je bila Ninina majka koja joj je toliko nedostajala sve ove godine.
Autor: Sanja Trninić
