Nego, reci mi, kako si ti? Digitalna era donela nam je razne korisne mogućnosti. Ali, iako je prvenstveno zamišljena da nas spaja sa drugim krajevima sveta, odvojila nas je od ljudi iz „našeg“ sveta. Te tako, dok nas zanima kako živi neko „tamo“, promiče nam iskren razgovor sa bliskim ljudima.
Nego, reci mi, kako si ti? Pitanje je po kojem osetiš da je nekome stalo do tebe. A možda sebi ne smeš ni da priznaš kako si. Ne pitaš se, radiš sve drugo, samo da se ne suočiš sa sobom.
Ima onih kojima je zaista bitno kako ste! Onih koji su spremni da vam se nađu. I onih koji vas to nisu pitali samo onako u prolazu. Onih kojima ste zaista bitni.
Ne govorim ovde o onom usputnom „kako si“, gde nećete ni imati priliku da odgovorite, svesni da drugu stranu baš i ne zanima odgovor.
Govorim o onim dobrim dušama, koje će vas saosećajno pogledati, svesni težine tog „kako si“. I sačekaće da im se otvorite, spremni da vam pruže podršku.
Ne bojte se ranjivosti. Hvatajte se za one koji žele da vas čuju. Osetićete ko su ti ljudi. I nemojte da vas iznenadi ako vam to nisu prijatelji. Jer često se desi da vas i ne pitaju oni od kojih očekujete. A to može biti nekad i divan „filter“ za međuljudske odnose.
Nego, reci mi, kako si ti?
Nego, reci mi, kako si ti? Pitanje je koje bismo trebali postaviti bliskim ljudima. Pogotovo kada se suočavaju sa izazovnim situacijama.
I još nešto, ne zamerite onima koji vam nisu uputili ovo „famozno“ pitanje. Ne mora da znači da ih nije zanimalo, već samo nisu imali kapacitet i snagu da vas saslušaju. I zato, čujte vi njih. Pokrenite taj talas podrške, pred kojim svaka nemoć gubi smisao.
Autor: Ana Milovanović
