NAJLAKŠE JE OBUĆI SE DOBRO, ALI JE PAMET NAJTEŽE KUPITI

Svaki dan se prilagođavamo svetu u kome živimo: trudimo se da u 21.veku nosimo kvalitetnu odeću i obuću, da pijemo dobru kafu, da se hranimo zdravo koliko nam obaveze to dozvole, odlazimo u restorane, klubove i kafiće koji su uglavnom na dobrom glasu… itd.
Nekima je čak bitnije da su na popularnom mestu pre nego na onom gde se udobno i komforno osećaju.
Ljudi danas cene više koji model telefona imaš, nego koliko si obrazovanja u sebe utkao, koliko si novih priča čuo ili pomogao nekome da reši problem..

Neko se dobro setio, izdiktirao “trendove” da bi video kako to prvo prolazi kod publike, nas, pa kada je video da je i te kako dobro prošlo i da su ljudi i te kako površna bića, taj neko je zaradio na ljudskoj gluposti.

Nažalost, iako za sebe često tvrde da nisu, ljudi zapravo ne vide koliko su površni u određenim momentima i stoga, pristaju na mnoge stvari svesno ili nesvesno kako bi gradili svoj imidž u javnosti. Kako bi bili prihvaćeni u društvu, jer je čovekov najveći strah da ostane sam, oni će pokušati da od sebe stvore sliku u koju čak ni sami ne veruju, samo da ne bi bili “isključeni iz stvarnosti”, a stvarnost je zapravo ono ko te sve sačeka kada dođeš kući i zagrli te, sa tobom utone u san dok ne svane novi dan.
I, iz tog površnog sveta rađa se nekav novac kao imperativ življenja, kao da se bez novca nikada nije ni živelo, pa onda i sam život postaje novac… život je pretvoren u novčanicu. I tako u nedogled, što bi rekao jedan internet hit.

Novac nas, nažalost tera da gubimo razum i često je on glavni uzročnik svih nedaća koje nas snađu: depresije, anksioznosti, napada panike i ostalo…
Mi smo većinom SVI nesrećni kad nemamo novca jer nismo navikli da živimo u prirodnom, već jednom veštački stvorenom i nametnutom modelu ponašanja. Nekada nam se čini da pre imitiramo život nego što ga zapravo stvarno živimo, i to je sve opet naravno… zbog novca.
Hipnotisano jurimo ka nekakvom bogatstvu, koje vidimo na televizijama časopisima, novinama, koje je zapravo nama apsolutno nepostojeće i nedostižno, ali jurimo.
Svuda se spominju milioni, trilioni, zilioni, jahte, hoteli, oblakoderi, a to su sve marketing navlakuše, oglasi za posao su popularizovani zbog velikih zarada, sve je podstrek ka, kao nekom, opet nepostojećem biznisu.
Biznis je u vašoj glavi, načinu na koji posmatrate svet i uspevate da se oduprete iskušenjima, biznis praviš sam, bez ičije pomoći, biznis je sposobnost da budeš Ti – Ti, da ne dozvoliš da ti svako puni glavu obicnim glupostima koje su marketing navlakuše.

Kujemo planove za nove početke, a za svaki pocetak glavni motiv je opet – novac. Glavno bogatstvo bi trebalo, nažalost opet, da je u našim glavama, ali ga često nema. Nema jer smo zaslepljeni, nema jer čovek nije dovoljno jak da se odupre najvećem iskušenju na svetu, jednom jedinom koje postoji, novcu.

I zato mislim, da je ironično rečeno, najbolje ulagati u svoju pamet. Pa, ako jednog dana ponestane dobre garderobe, ako imaš pameti, lako ćeš je kupiti.

Kreativnost je najveće bogatstvo.

Autor: Ivana Damnjanović