Na koji način doživljavate osobe sa autizmom? Procenjuje se da u svetu postoji 75 000 000 ljudi sa autizmom, što čini 1% svetske populacije.
Iako o ovom poremećaju stalno slušamo i često se rade istraživanja na temu uzroka nastanka samog poremećaja, ipak osećamo kao da o njemu ne znamo dovoljno. A razlog leži u tome što autizam i ne treba upoznavati kroz suvo teoretisanje. Već je potrebno otvoriti se za nova iskustva. A to ćemo učiniti ukoliko u svoj život bez predrasuda pustimo nekoga sa ovim poremećajem.
Trebalo bi da dozvolimo sebi da naučimo o jednom određenom čoveku. A ne da sve ljude sa jednom objedinjujućom karakteristikom stavljamo pod isto okrilje. I na taj način umirujemo sebe da o toj temi ponešto znamo.
Mozak osoba sa autizmom radi na drugačiji način od mozga jednog prosečnog čoveka, i zapravo to je koren svih razlika.
Jednako su sposobni za emocije i empatiju kao i drugi ljudi, samo što će način ispoljavanja istih kod nekih od njih najverovatnije biti nešto ekspresivniji. Dok drugi neće moći da ispoljavaju sve emocije iz spektra, a neće biti sposobni ni da “čitaju” emocije drugih ljudi.
Istina je da imaju poteškoća u tumačenju signala u društvenoj interakciji i da će možda zato delovati nespretno u komunikaciji. Ali ukoliko se mi prilagodimo njima i damo im dovoljno vremena da svoje društvene veštine uvežbavaju, onoliko koliko oblik iz autističnog spektra dozvoljava, svakako ni rezultati neće izostati. Potrebno je da svi imamo dovoljno dobre volje. Strpljenja i ljubavi za bližnjeg i ta dobrota će nam se svakako vratiti.
Jedan od oblika iz autističnog spektra bio bi Aspergerov sindrom.
Ovaj poremećaj često može ostati nedetektovan u ranom dobu ako je reč o blažem obliku. Naime, njihove intelektualne sposobnosti mogu biti izuzetno visoke, a mogu biti i prosečne. Mogu posedovati visoku moć logičkog zaključivanja. Ali da se u pojedinim društvenim okolnostima slabije snalaze ili da ih smatraju nepotrebnim i pokazuju izbegavajući obrazac. Osobe sa Aspergerovim sindromom mogu biti i izuzetno daroviti pojedinci za neku vrstu umetnosti. Sa njima možete pričati naširoko o temama koje čine presek vaših zajedničkih interesovanja. Kod drugih poremećaja iz autističnog spektra može doći i do razvojnih problema. Pa da rezultat toga budu smanjene intelektualne sposobnosti, što kod Aspergerovog sindroma nije slučaj.
U ponašanju osoba sa autizmom se primećuju ponavljajuće radnje, koje mogu biti primetno neuobičajne. I koje mogu uputiti posmatrača da je možda reč upravo o osobi sa autizmom. Potrebno je naglasiti da je taj ponavljajući ritual vrlo bitan za osobu. Naročito sa nešto težim oblikom autizma, pošto joj pruža osećaj bezbednosti, mira i svojevrsnu utehu. Osobe sa autizmom čini zadovoljnima i bezbrižnima kada za određene radnje postoji poznati raspored. Ali isto tako i striktno poštovanje utvrđenog rasporeda i redosleda prilikom obavljanja tih radnji.
Naravno, oni uče da prevladavaju svoje fiksacije i ograničenja, ali to rade u kontrolisanim uslovima sa svojim bihevioralnim terapeutima, i to bi moralo da bude jasno svakome ko želi da bude deo života nekoga sa ovim poremećajem. Potrebno je da shvatimo koji je to adekvatan način pružanja pomoći kada je ona potrebna, i ne pribegavati nepotrebnim improvizacijama i guranju ovih ljudi preko njihovih mogućnosti i zone komfora.
Na koji način doživljavate osobe sa autizmom?
Ukoliko želite da naučite više o ljudskom umu i čoveku uopšte morate otvoriti sebe za nova iskustva, a da biste dobili tu priliku morate znati prvo gde verovatno nećete sresti osobu sa autizmom, a to su neka bučna okupljanja, nećete ih videti ni pod zaslepljujućim svetlima ili u prostorijama gde postoji eksplozija najrazličitijih mirisa. Iako neki od njih mogu tolerisati neke od navedenih situacija, prosečna osoba sa autizmom je jako osetljiva na tu količinu čulnih nadražaja i osećala bi se preplavljeno.
Takođe, ukoliko vaš poznanik sa autizmom izbegava vaš pogled, nemojte to nikako zamerati, pošto to nije odraz njihove nezainteresovanosti za vas ili socijalnu interakciju sa vama. Ovi ljudi, usled nekih neuroloških smetnji, direktan pogled u oči smatraju izuzetno stresnim i nelagodnim, do te mere da ga opisuju kao da “peče”. Budite ovoga svesni i potrudite se da se pored vas osećaju prijatno, kao što činite da se svi vaši prijatelji i dragi poznanici osećaju prijatno kraj vas.
Autor: Darija Petrović
