MRZOVOLJNA MIROĐIJA

Možda starenjem postajemo mudriji, umorniji, ali postajemo i mrzovoljniji. Više nezadovoljni kako vreme odmiče, volimo da se svuda mešamo, neko namerno ili tako naučen i neko retko instiktivno. Često više žene budu mirođije, to je istina, mada vi možete da se ljutite ali ipak tako je. Poznajem jednu stariju osobu, e sad nisu sve takve, ali uzeću je za primer jer je to retkost. Ta žena ceo život ni sa čim nije bila zadovoljna, a ni srećna. Pored više brakova i dece, unučadi uvek je ma i dok je bila mlađa bila malo na ,,svoju ruku” kako narod kaže. Uvek je volela da gleda svoju zadnjicu više nego da gleda svoja posla. Niko joj nikada nije valjao, ma i da je savršen. Što se glume tiče, iz suza u smeh i obratno za tili čas, ma pozavideli bi joj svi svetski Oskarovci. Ne rađa to mati više. Kupiš naručeno i doneseš joj, a ona birka, ta banana mogla je da bude veća, ova jabuka ti gnjila, e taj luka proklijao, a što ti to meso nešto ne miriše lepo… Dođe ti da je pukneš kesom u glavu i odeš. Ako se pobuniš u stilu, idi pa kupi sama ako ti se ne sviđa, eee druže moj, savata te na samilost, sramota da se tako ponašaš prema bolesnoj ženi koja ne izlazi iz stana ni đubre da baci. Opet ispadneš kriv kako god okreneš. Doduše svi svetski gripovi su je napadali i ako ne izlazi nikuda zato što joj nos viri kroz prozor iz kuhinje i kao radar hvata signale ko je prošao i ko je došao. Sve serije i vesti celog vesta žena gleda, samo pitaj, toliko bezvrednih i glupih informacija ne bi čuo čitav život.

A tek jadikovanje, jadna sama nema šta da jede, a šteka lovu i kad neko hoće da joj pravi društvo, e taj se utrapio sad mora da kuva ono ,,ništa” tj. pun zamrzivač. Deca je namire, obilaze, ali ni to ne valja, a kada nisu tu ostavili je na milost i nemilost. Koliko lekova pije da sad ne nabrajam treba mi tri teksta o opisu bolesti i dijagnozama. Bože sačuvaj, nedokučiva, neobjašnjiva, toliko laži i izmišljotina ne može ljudsko uho da podnese. Odavno više ne trošim sebe na takve, a na nju pogotovu. Njene bližnje pokušavam da smirim i da im objasnim ima ljudi koje: ,,Kako kolekva zanjiše,tako ih motika zakopa”. Molim se Bogu svaki dan da nikada ne postanem takva ni delić ma koliko ostarila i koliko god se promenila. Valjda se tako rodiš kao mrzovoljna mirođija, da zavadiš dva oka u glavi. Mislim da kad joj vreme dođe i kada se kao i svi mi jednog dana upokoji, makar će je sanjati neki od nas kako nas grdi: ,,Što ste taj sanduk kupili, ijuuu žito kako je loše skuvano, gle šta mi obukli i vidi onu ko bajagi plače…!” Joj izvinite čitaoci moji da ne dužim, prosto je predvidivo nepredvidiva. Poslaću joj savršenu voćku i kesicu mirođije da je puno pozdrave i da joj kažu da me meda koji šeta Kragujevcom još nije pojeo.

Autor: Sanja Radojković Đurđević