MOJ PUT KA ISCELJENJU- “ZAHVALNOST”

U sred smo novogodišnje euforije i to je tako svake godine u ovo doba. Priznajem, novogodišnja euforija donosi novogodišnje čarolije. Sve je nekako drugačije, šarenije, sve je ukrašeno, svetluca, jelke su okićene. Ljudi su raspoloženiji, nasmejaniji, spremni da daruju. Tu je i Deda Mraz.

Sve je nekako lepše, podnošljivije. Osećamo se srećnije, tu je nada. Nada da će se u Novoj godini problemi rešiti, da ćemo imati više posla, više novca, bolje zdravlje… Tu su obećanja da ćemo početi da redovno vežbamo, da se zdravije hranimo, da prestanemo da pušimo, da smanjimo unos alkohola, da više pažnje posvećujemo dragim ljudima.

A kada prođu praznici, kada se vratimo uobičajenim obavezama, sve se nekako vrati na staro i nadahnuće promena iščezne. Zaboravimo na sve to.

U svom tom ludilu rutine i nezadovoljstva, treba se setiti zahvalnosti i tome koliko je bitna i koliko zaboravljamo na to šta sve imamo, a mislimo da nam tek tako pripada.

Da li ste se nekad zapitali, kada se ujutru  probudite  koliko bi trebali da zahvalite baš zato- što ste se probudili, što vidite, što čujete, što imate ruke i noge, što možete da govorite…

Setite se Nika Vujčića, na primer. Čovek nema ni ruke ni noge, a postigao je mnogo toga u životu, ima prelepu ženu, decu, uspeh i pri tom je motivacija i inspiracija ostalim ljudima.

Znači, sve je moguće, znači da imamo izbora, znači da se sve može kad se hoće.

Imate posao, bilo kakav, imate platu kolika god da je, zahvalite se na tome. Neko nema ni to. Neko ne zna šta će jesti danas.

Zahvalite se na hrani, na odeći, na stanu, kući, na roditeljima, na braći, sestrama, na tome što imate decu. Neko ih nema.

Ljudi, toliko toga ima na čemu se treba zahvaliti, a mi nismo svesni. Živimo nesvesno, stvari obavljamo mehanički, idemo na posao kao roboti, razgovaramo mehanički sa drugim ljudima, odgovarajući im već naučenim frazama.

Život prolazi, a mi nesvesni, nezadovoljni, stalno nam još samo nešto fali da bismo bili srećni.

Ja nemam zdravlje, trenutno, ali to ne znači da ga neću imati sutra.

Isus je rekao:“ Zamoli i dobićeš! Traži i naći ćeš!  Pokucaj i otvoriće ti se!!

Zahvalite se za sve što imate sada i za sve što želite imati sutra. Osetite kao da to već imate i ostvariće se. Verujte, molite  Boga i Anđele.

 

Za kraj bih napisala citat Nila Donalda Volša iz Razgovora sa Bogom, knjiga I.

Najbolja takozvana tvrdnja je izjava zahvalnosti i poštovanja: „Hvala ti, Bože, što si mi doneo uspeh u životu.“ Ova osmišljena, izgovorena i izvršena ideja stvara čudotvorne rezultate-kada potiče iz stvarne spoznaje; ne iz pokušaja da se postignu rezultati nego svesnosti da su oni već stvoreni.

Takva jasnoća je karakteristična za Isusa. Pre svakog čuda, unapred Mi je zahvaljivao na njegovom ostvarenju. Nikada nije ni pomislio na nezahvalnost jer nikada nije ni pomislio da se ono što je najavio neće desiti. Takva misao nikada mu nije ni došla svesti.“

 

Hvala svima što ovo čitate i srećna vam Nova godina i neka novogodišnja čarolija, nadahnuće i zahvalnost potraju i kada se praznici završe.

 

Autor: Katrina Gold