Ne, ni ove noći ne spavam. Dijagnoza moja lična, početna insomnija, zbrkane misli, višak energije i sve to pomalo. Čarobni prah Petra Pana davno prestao da deluje. Možda i povremeni bol od mog lošeg dušeka, a biće da rastem,da se ,,BUDIM“ i noću i danju. Ma uostalom koga je briga za moje noći? Sutra ću se veselo spoticati o poneku igračku, stolicu i verovatno jedna flaša mleka na polici u prodavnici meni će ličiti na dve. Noć, tišina, zvuk sa tv-a i opet neki mali žižak nagriza parket u dominaciji medveda. Misli ne krotim, neka su, ovce ne brojim onako ih pogubim. Duša poručuje svoju svrhu, osluškujem je i pratim. Traži da se zapitam zašto neće san na oči ove noći? Ponekad pokoji neplaćeni račun na čekanju ili možda šta kuvati sutra? Sve su to davni razlozi, sitni i nebitni, znam ja šta joj je i to ću joj dati. Misli se vrzmaju, dolaze, odlaze, nekada krotim knjigom, meditacijom ili dobrim filmom. Kada su kadre i uporne kao noćas onda sam budna, osluškujem svoje ,,JA“, pratim, povezujem i shvatam poruku koju šalje univerzum. Eto tako, pišem vam drugari moji, a onda ću lepo da tiho iseckam ovo pilence iz frižidera, dodati mu još i sos od šampinjona i naravno domaću supicu, eto meni ručka za sutra. Lepa je noć zaista ne patetišem, mogu spavati sutra ili neku drugu noć ili neki drugi dan. Sad se setih i maserka mi danas reče, noćas će moja limfa brže proteći, pa da je pustim da me pokrene i da se ne uspavljujem ako duša neće. Pa ja to poštujem sebe konačno! Nakon toliko godina ja sebe volim i poštujem, ali ne površno, već duboko i iskreno. Čini se neupućenima da kako rekoše čitam sektaške knjige, e moji junaci nikada ne saznali šta je jedna sekta, toliko o tome.
Prestajem da budem lavica, da grizem, neću da se borim jer nemam sa čime, sebi sam bila najveći iluzioni neprijatelj dugo vremena. Sada moja borba izgleda drugačije samo zato što sam promenila oružje. To je mnogima uspavanima čudno, zašto puštam neke stvari niz vodu, naučićete i vi, zamalo da se udavim braneći se nečega na šta nemam uticaj. Sada znam i još uvek učim šta mi valja činiti. Što se manje borim, više pobeđujem! Nije pobeda cilj. Cilj je moj mir, oproštaj i ljubav. Ostali kako ko hoće, svako ima svoju urođenu slobodnu volju pa neka sam njome raspolaže. Nisam više ista, hvala Bogu dragom, Andjelima i svim višim bićima. Da ostadoh na nivou dopadanja drugima davno bi me već trava pokrivala i nije to tako strašno. Strašno je što dušu ne razviješ, a to je jedina prava svrha svih nas ovde na ovoj loptici. Nešto se mislim sada ,imam lufta, mogu i veš da opeglam i popijem topao čaj. Divne li noći, toliko mogućnosti, sad te shvatam Nikola i sva tvoja nespavanja. Boze,koje ludače, reći će neupućeni, to nije normalno ne spavati! Da vas pitam, da li je normalno ne spavati kad je neko bolestan, tada bdimo nad njim, zar ne? Kada ko premine i tada bdimo, tek je Paganski, ali narodska posla. Sada ja bdim ove noći nad životom i uživam i delim je sa vama budnima. Oni koji se probude želim im lepo jutro, dan i noć. Mi koji smo ,,BUDNI“,čuvamo vaše snove, a svoje uveliko živimo, volim vas!
Autor: Sanja Radojković Đurđević
