METAFORA PISANJA

Ono što je najvažnije je koliko dobro hodaš kroz vatru.

Mnogo pre nego što je kreativni proces, kako u umetnosti pisanja tako i u svim drugim oblastima postao tema nauke, veliki umovi pokušavali su da objasne neobjašnjivo– način na koji nastaju velika dela. Činili su to delimično i da bi zadovoljili radoznalost svojih čitalaca, ali sigurno i da bi sebi samima približili ono što ih izdvaja od drugih, na zadovoljstvo svih nas.

 

Individualni talenat

Kreativnost je ono božansko u čoveku, dokaz univerzalne ljubavi prema napisanom, način na koji čovek sudeluje u činu stvaranja i to je istinito i u okviru i izvan religijskog pogleda na svet. Ako je nešto pokretalo svet i čovečanstvo, bile su to metode i tehnike, kreativne na uvek novi i zadivljujući način, a sve u cilju kako bi se postigao maksimum prilikom pisanja.

Sfera umetničke kreativnosti u izazovnom je odnosu sa sferom interesa pa je baš zato i očaravajuće koliko ljudski um postaje razigran kada  njegova kreativnost nije vođena osnovnim nagonima. Oplemenjena nezainteresovanim stvaranjem lepog, umetnost pisane reči ostvaruje svoje najveličanstvenije potencijale.

Vrata inspiracije

Kada se osećaš dobro i vedrog si raspoloženja, misli se vrlo brzo organizuju u tvojoj glavi, sa lakoćom kakvu samo možeš da poželiš. Odakle one u stvari dolaze i kako ?! Niko ne može ništa da uradi povodom tog pitanja. One koje ti se dopadnu, čuvaj u svojoj glavi i pretoči ih u prave reči. Bar drugi pisci kažu da tako rade. Kada se javi jedna tema, druga se samo nadovezuje na nju, kao melodija koja veže onu prvu u skladu sa potrebama koncepta napisanog.

Tada svaka kreativna duša gori na vatri inspiracije i ništa ne može da je ometa u tom poslu. Napisani redovi nižu se, ti ih proširuješ, koncipiraš sve jasnije dok kompletan tekst ne bude završen, prvo u tvojoj glavi. Ne treba on da dolazi u skucesivnim celinama, onako kako se delovi smenjuju i kako će se čiatati, nego onako kako tvoja mašta dozvoljava da vidiš i pročitaš istovremeno svoje delo.

Ne trudi se oko originalnosti jer bi bio na gubitku kada bi pokušao da objasniš svoj stil. Sasvim je normalno da ljudi koji poseduju nešto posebno, treba da budu drugačiji od ostalih, kako svojom spoljašnjom formom tako i sadržajnim delom napisanog teksta.

Klica dela

Kao i u svemu, najbitnije je prepoznati pravi trenutak a onda ide sve samo od sebe. Uzalud je pokušavati preneti u reči taj moćni osećaj kada se počne rađati nova ideja i krene da dobija svoju sopstvenu formu.

U središtu tog magičnog procesa često se dešava da nešto izvan fizičkih granica prekine trans stvaranja i inspiracije. To mogu da budu trivijalne stvari poput zvona na vratima ili otkucaja sata koji podsećaju da je vreme da se krene za nekim drugim obavezama. Takva remećenja znaju biti zaista užasna, ponekad prekinu nit misli koje se zatim traže u narednim danima, često uzalud.

Budi sinonim za maštu, za mistiku. Napiši nešto domišljato, da ruši granicu između stvarnosti i iluzije, podstičući maštu onih koji to pročitaju. Pisanje stvara paradoksalne ili čak nelogične slike koje se igraju sa podsvesnim i nadsvesnim umom čitaoca. Da li slike onoga što napišeš imaju dvosmisleno značenje, kroz koje se preispituju brojni fenomeni savremene umetnosti pisanja ?! Koristi kontrast kao svoje najjače oružje dok pišeš, vešto suprostavljajući sliku i tekst kao vizuelno suprotne motive. A onda ih nama pošalji…

Autor: Ivana Živanić