MADRUGADA DESPUES CONCIERTO LUZ CASAL SA NOVOM PLOČOM U BEOGRADU

Pre nego što se upustim u pisanje izveštaja sa koncerta koji se dogodio proteklog četvrtka u Beogradu i pre neko što pokušavam da vam dočaram to divno veče, mislim da je važno da pobrojim fakte vezane za glavnu akterku događaja- umetnicu, jaku  ženu, svetski vokal- Luz Casal. Svoju bogatu, 35 godina dugu karijeru, započela je približnija rok žanru, da bi se kasnije oprobala i u boleru, romansi, čistom popu. Radila je i filmsku muziku pomoću koje je doživela planetarnu slavu. Kroz saradnju sa Pedrom Almodovarom izvodeći songUn ano de amor” (Godina ljubavi) za njegovo ostvarenje “Visoke potpetice” postala je oličenje autentične španske predstavnice širom sveta, baš kao i slavni reditelj.

Na tom polju filma uspešno je sarađivala i sa drugim rediteljima, recimo u filmovima “Začarana šuma” i “More u nama” sa “Negra sombra” za koju je dobila nagradu za najbolju pesmu. Kad smo kod nagrada, dobila je Francuski orden umetnosti i književnosti, dobitnica je Gremi nagradu za životno delo. Izašla je kao pobednica u borbi sa rakom dojke, a tu bitku ovekovečila je 2007. albumom “Vida toxica”. Našim ljudima uvukla se pod kožu maestralnom podlogom za film “Montevideo” i saradnjom sa Magnificom u španskoj verziji pesme “Pukni zoro” (Madrugadas), te je stoga pre par dana već treći put nastupila u Beogradu u poslednjih pet godina. Na talasu filma solistički koncert u prestonici držala je 2013,a potom je tri godine kasnije izvodila  svoje najpoznatije pesme u okviru Guitar art festivala.

Šezdesetogodišnja umetnica iza sebe ima 16 albuma, i brojne hitove. Prvi je objavljen davne ’82 i zove se kao i ona “Luz”, a sada je aktuelan novi album “Que corra el aire”, koji je došla da nam predstavi, te je u svilenoj beloj haljini svetska diva stala pred Beograđane u četvrtak na veliku binu Sava centra i na neveštom srpskom gotovo ponizno zahvalila: “Havala. Velika mi je čast što sam ponovo ovde sa vama, u Beogradu. Jako sam srećna.”

 

Svoj pažljivo osmišljen nastup iz tri bloka (sa bisom) otvorila je obradama pesama francuske pevačice Dalide, jednu na izvornom francuskom, a drugu prepevom na španski. Prvi blok popunilo je nežno roze osvetljenje, a ona je sijala sva u belom i topliom glasa punila dvoranu, koja nažalost nije bila dupke puna. Energijom i lakim pokretima sa prvog reda balkona izgleda je tako graciozno i znatno mlađe. Na Dalidu se nadovezala svetki poznatim bolerom sa Paname “Historia de un amor”, a onda je usledio i podsetnik na Montevideo numerom “Al viento”. Ubrzo je gracija otišla da se presvuče u svedenu teget haljinu do poda, a ogromni video bim iza benda rasuo je tirkizno plavu svetlost po pozornici. Usledila je i bravurozna izvedba pomenute pesme “Madrugadas” koja je nagrađena gromoglasnim aplauzom. U jednom momentu gotovo neprimetno, klavirdžiju je zamenila crvena harmonika maestra koji je onim tipkama titrao po dušama posetilaca sa starim pesmama “18 anos”, “No me importa nada” koju je posvetila svim ženama, ali i onim sa nove ploče – “Cabo verde”. Najednom, na bini je nastao suton, ta čudesna kombinacija jarkih narandžastih sunčevih zraka koji padaju na horizont i bonacu boje rozea. U prvi plan isplivavaju gitaristi, koji u istim sakoima s instrumentima oko guše podsećaju na one hotelske bendove koji na terasama zabavljaju turiste. Tada i kreće interakcija sa publikom koja je makar na kratko propričala španski u poslednjem, dosta puta ponovoljenom stihu strofe “Soleil”:… Pre prvog kraja, neposredno pred poziv na bis diva je ogrnula crveno perje oko vrata, koji je najavio kako će da razgara tu španjolsku vatru i strast, a tako je i bilo jer je to zapravo bila najava za pemse “Un ano de amor” i “Piensa mi”.

“…Misli na mene kada patiš

misli na mene kada plačeš,
takođe misli na mene

kada želiš da mi otmeš život

ja ga neću, nizašta

neću ništa bez tebe…”

 

Pevačica, čije ime znači “Svetlost”, tako je podigla atmosferu do kulminacije, zagrejala duše, bilo je uzavrelo, a onda… Odjednom je pokupila naštimovanu bandu, svetlo se ugasilo, i nestali su. Zvižduci, pljesci i ovacije su stoički parirali tami, a kada se “Svetlost” ponovo upalila – Rojo pasion, sve u crvenom i diva i njeno zaleđe…Perje je ostalo tu da opotpuni dojam, tu svečanost kada se pesmom zahvalila životu “Gracias a vida”. Ponovni izlazak na binu iskoristila je da provuče još dve pesme sa nove ploče. Falile su još samo kastanjete i neki vrveći tango, a i bez toga stvarao se ples u glavi. Da bi nas na kraju dokrajčila hitom “Dame un beso”. Final touch. I još jednom tapšanje kao da grmi i dva buketa za Luz. Dvosatni delišes za ljubitelje dobre pesme i Divin naklon do poda Beogradu.


Autor: Aleksa Ćelap