Svako od nas zaslužuje da bude voljen. Kriterijum za ljubav ne treba biti fizički izgled, već duša. Ako je neko prema vama zaštitnički nastrojen, ako brine o vama, ume da vas sasluša i razume, da deli tugu i sreću, iskreno voli i poštuje bez obzira na vaš status ili fizički izgled, to je ljubav. Volite, ali volite dušu, ne izgled.
Sa nama će svoju priču o borbi za ljubav podeliti jedna predivna Andrea. Andrea ima 25 godina i dolazi iz Beograda. Dijagnostikovana joj je hemipareza desne strane sa godinu dana. Andrea je ponosna na svoje roditelje i njeno detinjstvo. Osnovne škole ne voli da se seti, dok joj je srednja škola ostala urezana u srcu. A zbog čega, pročitaćete u nastavku.
Ljubavna priča Andree i Luke
„Moj nastavak školovanja i upisivanje srednje škole mi je promenio život. Moram priznati da sam od istog strahovala, jer sam u osnovnoj školi imala mnogo problema. Međutim, dogodilo se čudo. Tokom jednog školskog dana, na hodniku škole, upoznala sam svog sadašnjeg supruga Luku. Iskrena da budem, od našeg poznanstva nisam očekivala ništa, jer sam smatrala da me neće prihvatiti zbog mog izgleda. Boravak u osnovnoj školi me je naučio da se ne nadam puno, jer kad god se ponadam, razočaram se. Međutim, kada me je ugledao, kako on kaže, oduševio se mojom pojavom. Da mi je to tada odmah rekao, mislila bih da se šali. Na hodniku smo pričali, razmenili brojeve telefona, a zatim je zvonilo. Tokom časa sam bila pod utiskom i iskrena da budem, nadala sam se da će mi poslati poruku. Prolazili su sati i sati, dva, tri dana, a poruke nigde. Razočarala sam se i ponovo rekla sebi kako sam budala. Ko bi mene hteo ovakvu, mislila sam. Međutim, nakon dužeg čekanja, isplatilo se. Dok sam sedela i učila, zvuk poruke me trgnuo. Kada bih ti rekla da se nisam nadala poruci od Luke, lagala bih te. Brzo, sa osmehom na licu sam otvorila poruku. U poruci je pisalo:
„Oprosti što ti se ranije nisam javio, ali bio sam opterećen školom. Znam da to nije opravdanje, zato te molim da prihvatiš moj poziv na kafu.“
U tom trenutku sam ostala bez teksta, vrisnula sam, međutim, glas u meni mi je govorio da se smirim i ne nadam puno. Moj manjak samopouzdanja, eh. Uglavnom, da ti skratim priču, pošto bih imala deset strana teksta da ti pišem o nama, otišli smo na kafu, gde mi je odmah rekao kako je čuo dosta priča o meni pre nego što smo se upoznali i da osuđuje svaku, jer nijedna nije bila lepa. Rekao je da želi da me upozna, nebitan mu je izgled, već duša. Moram ti priznati da sam ostala zatečena, jer sam se predala mišlju da nikada neću naći nekoga ko će me zavoleti zbog mene same. Nakon tog izlaska provodili smo svaki dan zajedno, Luku su ogovarali i ismevali jer je sa mnom, ali on nije mario. Svakodnevno je činio sve da me iznenadi, da se osećam lepo. Zahvaljujući njemu, moje samopouzdanje se vratilo.“
Na moje pitanje kako je prihvatila Lukina porodica, Andrea odgovara:
„Iskrena da budem, na početku su bili skeptični, ali nakon što su me upoznali, shvatili su da činim Luku srećnim i da sam dobra kao osoba. Verujem da postoje parovi koji se bore sa porodicama. I te kako sam sigurna da osobe kao ja dožive mnogo stresa i budu odbacivane.“
Andrea i Luka su nakon srednje škole uplovili u bračne vode, a Andrea nam otkriva da je način na koji ju je Luka verio, san.
Ljubavna priča Andree i Luke
„Hej, zamisli, ja sam verena. Ja, koja sam u osnovnoj školi izgubila samopouzdanje i oprostila se od srodne duše. Način na koji me je Luka verio, bio je dobro isplaniran zahvaljujući mojoj i njegovoj porodici. Zaprošena sam u parku, oko nas su bili naši članovi porodice, on i ja.“
Andrea nam otkriva da je venčanje bilo sa malim brojem zvanica, ali odabranim. Jer, priznaje, samo njihove porodice su verovale u njih.
Zamolila sam i Luku da svoje utiske podeli sa nama.
„Sećam se tog dana kada smo se upoznali kao da je bilo juče. Veza sa njom, a kasnije život su me mnogo promenile na bolje. Zahvaljujući njoj družim se sa odabranima, jer me uglavnom osuđuju zbog braka sa njom. Međutim, ja nisam žalio ni trena. Bog mi je poslao pravu osobu. Ona i ja smo jedna duša, a dva tela. Fizički izgled ne određuje čoveka. Sa Andreom sam imao i znam da ću imati savršen život. Dopunjujemo se, znamo kako diše ono drugo. Delimo sreću i tugu. Iskren da budem, doživeli smo razne napade, jer Andrea ima hemiparezu. Ne mogu da verujem kakvi su ljudi. Ali, ne krivim ih, smatram da nisu dovoljno informisani o cerebralnoj paralizi i hemiparezi, a i o drugim dijagnozama. Rado se setim svakog našeg zajedničkog trenutka i veoma sam srećan što sam upoznao Andreu. Promenila mi je život.“
Za kraj, zamolila sam Andreu da da savet svima koji imaju isti ili sličan „problem“ kao ona.
Ljubavna priča Andree i Luke
„Moj savet svima koji imaju bilo kakvu dijagnozu, a bore se sa okolinom i osudama je da veruju u Boga da će im poslati onog pravog ili pravu. Takođe, veoma je bitno da se radi na samopouzdanju. Znam, lako je reći, teško primeniti. Ali, molim vas, ne zaboravite, ako ne verujete u sebe, ko će da veruje u vas? Meni se posrećilo, jer sam u trenutku kada sam upoznala Luku imala manjak samopouzdanja. Ali, ljubav je pobedila. Verujte u ljubav. Ne osuđujte. Ne mrzite. Niko ne hoda u istim cipelama.“
Ljubavna priča Luke i Andree vraća veru u ljude. Volite se i podržavajte.
Autor: Darija Petrović
