Danas videh neka pitanja u pojedinim grupama na Facebook-u, pitanje je bilo da li verujemo u ljubav ili vezu na daljinu? Verujemo? Dobro pitanje zaista. Jedna veza ili brak mogu da se žive na daljinu. Kvalitet ne mora zavisiti od kilometara. Možete biti u sobi sa nekim dvadeset četiri sata i ,,vaditi oči“, što reče naš narod. Do čoveka je drugari moji, nije do udaljenosti. Nekada to bude odličan test za oba partnera. Tada shvate koliko i kako znače jedno drugom. Barem je ovo moderno vreme, te se možemo i gledati dok pričamo, a i pričati stalno. Tu se čiste mnoge stvari i stavlja se na kocku vera, poverenje i sama ljubav. Seks jeste bitan, ali ne po bilo koju cenu i ne bilo s kim. Kada zađete u zrele godine radije ćete i to ignorisati nego se gnjaviti sa osobom koja vam nikako ne prija zarad malo užitka. Puno brakova se raspada i kada su zajedno svaki dan. Puno brakova opstaje i kada nisu non stop zajedno. Zaista je stvar individualna, prednost u tekstu dajem braku u odnosu na vezu jer je očigledno bitniji, vuče životne teme, decu i poslove. Puno ljudi je otišlo da zaradi ,,dinar“, da porodica i deca prežive. Teško je njima tamo, budu nervozni, teško im je jer su odvojeni od dece, vas i kuće. Teško je partneru i ovde, ali su te težine drugačije, a opet iste.
Dolazi do svađa, silne mreže su rasturile brakove, puno je izazova i treba ih zaobići. Poverenje, moć strpljenja i prihvatanje situacije je teško. Ako je prethodno poljuljano poverenje, težak test za oba partnera. Neko će skakati, neko će gutati i ćutati. Svakako su to hrabri ljudi. Ta deca su nemam reči hvale da ih opišem. Deca tu najviše trpe. Oni možda ne pokazuju kao mi, ali se promene i bace fokus na nešto da budu zauzeti. Makar to bila igra napolju, neki hobi ili igrice na internetu. Svi znamo šta za našu decu valja, ali ne možemo im baš sve oduzeti. Ponekad ih ne dirajte, možda ne razumete dovoljno njihovu patnju. Pa i mi odrasli i nas kilometri bole. Lepo je leći sa nekim, pomaziti nečiju kosu, osetiti nečiji dodir, nego hladan ekran telefona i još ledeniji jastuk. Koliko tu treba uložiti nerava, suza, ljubavi i strpljenja. Planemo svi ponekad, baš zbog tog nedostajanja. To je znak da ljubav postoji. Svako na svoj način tuguje. Stresni su i odlasci i dolasci. Oporavlja se čovek posle danima. Da se pomolimo za našu ljubav, da se pomolimo da ne traje dugo ta razdvojenost. Da život nađe puteve i sastavi porodice. Čudni su putevi Gospodnji, a ja u njih verujem.
Autor: Sanja Radojković Đurđević
