Ne volim kad mi nedostaješ. Ne volim, jer tada ne nedostaješ samo ti. Tada nedostaje sve ono što osećam kad sam sa tobom, sve ono što sam ja kad sam pored tebe i sve ono što želimo da budemo. Zajedno. Znam ja da si tu i kada nisi fizički blizu, da nigde nisi otišao odakle ne možeš da se vratiš, i da smo udaljeni kilometrima samo… Zamisli sve one koji se vole, a udaljeni su time što su različiti, time što ih ništa ne spaja. Ne volim jer, eto… Danas je jedan od onih dana, kad sve i da hoću ne mogu da budem nasmejana, spokojna i srećna. Danas me muče, znam, izmišljene brige. Brinem unapred o stvarima koje se možda ni neće dogoditi. Nema veze, mogu ja ovo da prebrodim. Ali, jel znaš kako je teško kad se raduješ petku samo zbog vikenda u kojem zaboraviš na ostatak sveta? Tako sam emotivna danas. Sva od nekih staklića koji se lome na još sitnije delove. Čega se plašim? Zbog čega ne spavam noćima unazad? Tražim tvoju ruku zatvorenih očiju, moleći se da bar taj osećaj kad se držimo za ruku oživi. Sebe sam celu unela u ovo.
U ovo što mislim da je ljubav, dok naspram mene imam ljude koji govore da sam luda što verujem da možemo da uspemo. To sam ja. Kad nešto volim za to se i borim. Ne volim kad mi nedostaješ. To je kao da mi nedostaje deo srca, mozga, tela. Kao da nisam cela, nego na pola. Pola dišem. Pola spavam. Pola mislim. Ne volim jer mi tada nedostaje i motivacija. Onda naiđu izmišljeni problemi , pa se gledamo u oči. A onda moje zasuze. Pa se nerviram što je tako. Ne volim kad mi nedostaješ jer tada mi nedostaje snage za uobičajene stvari. U tebi sam videla izvor svega što sam oduvek želela. Ponekad mislim da sam te izmislila, da ne postojiš. Ne volim kad mi nedostaješ, jer tada nedostajem sebi. Tada, ne volim sebe. Postajem senka sa puno želja a bez mogućnosti da ih ostvari. Znam, sa tim se živi. Nigde nisi otišao odakle ne možeš da se vratiš. A ni ja nisam toliko daleko dok sam ti srcem blizu. Ali postoje neki strahovi koje ni sama sebi ne mogu da objasnim. Želim da verujem da se neopravdani. Ne volim kad mi nedostaješ jer taj nedostatak nikoi ništa ne može da zameni.
Autor: Nevena Milošević
