KOLUMNA: ZAŠTO SE RADUJEMO NOVIM GODINAMA?

,,Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Međutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći. Čekali smo u životu razne stvari, to svi znamo, a uvek su nam i sigurno dolazile samo nove godine.”

Ovako je nekada govorio čuveni Duško Radović. I zaista, mnogo istine ima u ovim njegovim rečima! Stalno nešto čekamo, nadamo se, verujemo i uvek nam ta Nova godina uliva neku sigurnost i novu nadu…

Deca nestrpljivo iščekuju Deda Mraza da im donese poklone, a mi, odrasli, čekamo ga sa malo većim željama. Mi od najčuvenijeg starca na svetu tražimo da nam menja život iz korena, da mahne čarobnim štapićem i izbriše sve prethodne godine jer nova sigurno dolazi i očekujemo da će biti najbolja do sada. Nema ničeg lošeg u tome da sebe menjamo na bolje… Naprotiv, to je nešto najbolje što možemo uraditi! Ipak, mi ne želimo to sami da uradimo, mi želimo da Nova godina svojom magijom promeni i nas i druge, verovatno zato i dolazi, drugu svrhu nema.

Kako se bliži kraj stare godine, razdragano biramo ukrase za kuću i jelku, pravimo planove gde ćemo dočekati narednu godinu uz mnogo pesme, igre, vatrometa i svega ostalog što prikazuje radost i veselje. A kada dođe ponoć 31. decembra,  tada ćemo čvrsto zatvoriti oči i u svemir poslati sve svoje velike i male želje koje se moraju ostvariti jer je ta noć magična!

U tom trenutku, tačno na prelasku iz decembra u januar – okrenućemo leđa staroj, bezvrednoj godini koja nas je razočarala i sav teret sa njenih leđa prebaciti na novu u koju, odjednom, imamo bezgranično poverenje. Ona će uspeti da ostvari sve što njena prethodnica nije, biće bolja, lepša i srećnija, u to smo sigurni. A isto tako bili smo sigurni i svih prethodnih godina!

Iz godine u godinu uvek smo onoj novoj poklanjali poverenje, uvek smo u nju verovali trudeći se da zaboravimo sve što nas je ranije činilo tužnim. Nekada su nam, zaista, te nove godine donosile mnogo sreće i ispunjavale nam dosta želja, ali umele su da budu i dosta surove i teške… E, sad, kada su dobre, od njihovih naslednica tražili bismo samo da budu “makar kao prethodna”, a kada su loše – onda već imamo brdo zahteva i želja i “ako bismo mogli da zaboravimo šta se dešavalo u proteklih 365 dana”.

I kada ritualno ispratimo 31. decembar i dočekamo 1. januar, tada za nas počinje jedan potpuno novi život. Pravimo planove, obećavamo sami sebi šta ćemo to sigurno uraditi, a šta više nikad nećemo, okrećemo novi list, želimo sebi i drugima ljubav, sreću i zdravlje… Sada ćemo sve raditi bolje i pametnije, jer smo godinu dana stariji. I nikako to nismo mogli pre – novi broj u kalendaru je novi početak i ništa pre toga ne valja da se menja. Ako od samog starta ne počnemo da krojimo svoj život prema novom šablonu – gotovo je! Godina je propala i mora se čekati sledeća… Za nas ništa nije stvar odluke i ništa ne zavisi od nas samih – sve je do određenih datuma, prazničnih čarolija i ritualnih magija…

Nova godina predstavlja novi početak i čim nam ona stigne, to vidimo kao novu šansu koju  ne smemo propustiti, šansu koja može da nam donese sve ono što smo ikada poželeli. Zato joj se toliko nadamo, toliko pažnje poklanjamo njenom dolasku jer ona uvek dođe, ali ako tu novu šansu ne zgrabimo odmah, na narednu moramo čekati čitavih 365 dana. A da li nam Nova godina zaista donosi nešto novo? Da li promena kalendara može drastično uticati na promenu toka našeg života? Zašto smo skloni tome da verujemo da se samo tada može desiti magija koja će nam doneti sreću?

Možda zaista odgovor leži u činjenici da smo se umorili od čekanja, nadanja i obećavanja. Toliko su nas lagali, varali, ponižavali, da na kraju više ni u šta drugo ne možemo da poverujemo niti imamo toliko poverenja u ljude oko sebe, koliko u uvek vernu i sigurnu Novu godinu. Možda su nam previše tonule lađe u životu pa sada od Nove godine očekujemo da smiri buru i ostavi nas da mirno plovimo morem života, da pepeo oko nas pretvori u magični prah i da iskre nade u našim očima pretvori u sjajne zvezde ostvarenih želja koje će sijati na nebu iznad nas. Možda Novu godinu toliko volimo i nestrpljivo čekamo jer nam ona sigurno dolazi jer nas ne izneveri, čak i ako nas ne bude – ona će sigurno doći. Ona je naša nada i uvek nam se vraća, samo mi možda nismo spremni da ostvarimo svoje nade, lakše nam je da čekamo sledeću priliku da se opet nadamo… I tako u krug.

 

Autor: Bojana Krkeljić