Svi mi imamo mane i to niko neće (ili makar ne bi trebalo) da dovede u pitanje. Međutim, iz nekog, sasvim nepoznatog i neobjašnjivog razloga, gotovo čitav ljudski svet ima potrebu za ogovaranjem. Da, koliko god se borili protiv toga, ono nekako izleti iz nas poput kašlja ili kijavice. Nekontrolisano, nenadano i zarazno. I tako se ta zaraza širi i prenosi sa osobe na osobu…
Iako, opet iz nekog nepoznatog razloga, žene proglašavamo tračarama i optužujemo ih da vole da vode abrove – ni muškom rodu ovaj porok nije nikakva nepoznanica. Štaviše, nekada potpuno dominiraju ovim područjem po kom se dame uglavnom dosta bolje kreću.
Bez obzira na to da li je u pitanju muška ili ženska trač partija (ili je društvo mešovito), činjenica je da radimo jako lošu stvar i da opravdanja za nju nema. A ni objašnjenja!
Izuzimajući one trenutke kada „samo komentarišemo situaciju koja se desila“, mnogo je više onih momenata kada, ničim izazvani, pričamo o drugim ljudima a da nas, pritom, niko ništa nije pitao. Sve ovo moglo bi nas naterati da se zapitamo to da li baš o svemu moramo imati svoje mišljenje?
Sasvim je opravdano i čak neophodno imati svoj stav o životu, religiji, kulturi, umetnosti itd… To su oblasti koje nas oblikuju kao ličnosti i bez stava o njima teško je voditi bilo kakav razgovor sa nekim. Dakle, jedno je imati svoj stav o nečemu, a sasvim druga priča je imati stav o TUĐIM životima.
Šta treba da natera zdravo, pravo i normalno biće da u nedogled komentariše šminku, frizuru, garderobu ili izgled neke žene, na primer? Ništa, naravno! Zdravo, pravo, normalno i, pre svega zadovoljno biće, neće imati potrebu da razmišlja o drugima, niti da se poredi sa njima.
Jedno je primetiti nečiji prostakluk i potpuno je normalno da to čoveku „bode oči“, ali šta se to dešava u glavama onih koji se zgražavaju nad nečijim fizičkim izgledom? Ko vas je proglasio za model prema kojem bi svi drugi trebalo da se mere?!
Bili muškarac ili žena, sve dok vam je drugi „frajer“ žgoljav ili debeo i sve dok vam je druga „riba“ koščata ili masna – nemate pravo da sebe nazivate ni muškarcem, ni ženom. Zapravo, sve dok za oslovljavanje drugog ljudskog bića koristite nazive: frajer, riba, mačka i sl., ne možete očekivati da vas smatraju damama i gospodom.
Tako će često ti „frajeri“ i te „ribe“ (koji sami sebe tako nazivaju) sedeti u jednom od poznatih kafića i potpuno sređeni u bilo koje doba dana ispijati skupocena pića i sa visine gledati one koji nisu tako savršeni. Sedeće jedni prekoputa drugih, gledati svako u svoj najskuplji mogući telefon i progovarati isključivo onda kada se sete poslednjeg trača koji su čuli ili kada na internetu ugledaju užasan stajling zajedničkog prijatelja.
Ponosni na to što imaju dovoljno para da se oblače po poslednjoj modi, idu na manikire, pedikire i ne izbijaju iz solarijuma i frizerskih salona – dugo će se zgražavati nad onima koji su svoj novac uložili u obrazovanje, putovanja, humanitarne svrhe ili neke druge, ne toliko cool stvari.
I dok vajni gospodin ne zna da sastavi ni prosto-proširenu rečenicu, vrlo rado će sa svojim (ništa mnogo pametnijim, ali jednako mišićavim i nabildovanim) drugarom prosuti neku samo njima smešnu foru na račun debeljka iz srednje škole kog nije htela nijedna devojka.
Ništa manje prosta neće biti ni super zgodna, uvek našminkana i lepo isfenirana drugarica pomenutih momaka. Njoj nikada neće biti jasno to kako neka devojka može neisfenirana da napusti kuću i zašto su onoj tamo tako loše počupane obrve i kako, zaboga, sebi dozvoljava taj višak kilograma?
To što gore pomenuti ne znaju ni svoju rodnu zemlju da nađu na karti sveta, neće ih sprečiti u tome da se pohvale kako su oni svetski putnici koji troše ogromne pare na putovanja u egzotične krajeve. I nije ih sramota što im je neznanje na zavidnom nivou oni su lepi, bogati i savršeni!
Možda bi neko trebalo da im skrene pažnju na to da bi drugima mogli da dele savete o fizičkom izgledu tek onda kada budu imali svoje (ne nacrtane, nalepljene i ugrađene) obrve, trepavice, grudi, usne, kosu idt. I možda da im neko kaže da bi savete o vezama i brakovima mogli da dele tek onda kada njihovi ne budu bili savršeni samo na društvenim mrežama. I opet samo MOŽDA da im neko kaže to da svoje mišljenje o bilo čemu treba da iznesu tek onda kada ih neko to pita.
Lako je suditi drugome kada ne znaš kakav je njegov život i kakvi su njegovi problemi. Lako je rasipati tuđi novac i kupovati i izgled i prijatelje i partnere onome kome u životu treba sve što je lažno, prividno i materijalno. Nikada pametan i mudar čovek nije komentarisao tuđi život, niti je ikoga gledao popreko samo zbog toga što o nečemu ima drugačije mišljenje. Primitivci jesu! I uvek će!
Zato ne dozvolite to da vas uznemire komentari i ogovaranja onih koji nemaju preča posla, onih koji, da su zadovoljni sobom, ne bi govorili o drugima. I šta vas briga za to što su oni doterani i „lepi“ svakog trenutka – vi ste svoji, pametni i srećni. I to je jedino što je važno, a oni koji ogovaraju, čine to iz čiste zavisti.
Autor: Bojana Krkeljić