KOLUMNA: “VRTIĆ – MESTO ZA ŽIVLJENJE”

Prvo i osnovno šta nas nauče na studijama je svest o tome da vrtić nije mesto gde će dete učiti nova saznanja i mesto gde će se dete samo vaspitavati.

Šta je onda smisao celokupnog predškolskog sistema?
Vaspitanje je nešto što dete uči uz svoje najbliže i svima je dobro poznata misao da ono potiče iz kuće. Predškolska ustanova treba dete da uvede u socijalizaciju. Da pojedinac stekne osećaje za grupu i tako uspe da se nauči strpljenju. Osećaj za deljenje materijala i igračaka, kao i mesta u redu, za dete igra vrlo važnu ulogu. Sve su to vrlo jednostavne radnje na prvi pogled, ali za mališane one predstavljaju jedan vrlo kompleksan sled događaja kojima treba pristupiti vrlo ozbiljno i posvećeno. Neophodno je razumeti dečju potrebi i osećanje koje se krije iza jedne, za odrasle, tako luckaste situacije. To je način na koji dete spoznaje svet oko sebe i potrebno mu je obezbediti tu mogućnost.

Sa jedne strane, roditelji previše ozbiljno gledaju na vrtić i na to šta od deteta očekuju, a sa drguge strane ne prihvataju onu dečju najosnovniju potrebu, a to je igra.
Kroz igru dete najbolje upoznaje okruženje. Bez dodatnog napora uživa u novim otkrivanjima, analizama i mogućnostima.

Od vaspitača se očekuje da zamahnu čarobnim štapićem i koriguju ono što je dete usvajalo od samog rođenja upravo od roditelja samih, a isti nisu spremni da koriguju svoje pristupe i svoja uverenja koja im ne služe u vaspitanju dece. Neophodna je obostrana saradnja kako bi detetov razvoj bio kompletniji.

Vratimo se sada konkretno na gore navedeno pitanje. Kako smo ustanovili da je dete u vrtiću kako bi se socijalizovalo, njegova druga uloga je da ono postane mesto gde će dete živeti punim kapacitetom. To znači da se osposobi mogućnost za aktiviranje svih čula na različitim nivoima kroz igru. Dete najbolje uči igrajući se, a čitav dečji svet je igra.

Kada ovo sve znamo, nije li suvišno postavljati pitanja oko toga koliko je dete precizno obojilo svoj radi, ili da li je znalo odgovore na sva pitanja u toku aktivnosti? Pa naravno da jeste! Ne postoji pogrešan odgovor, samo potoji prizma kroz koju se posmatra neka situacija, a to je ono što treba da se razume i usmerava kod dece.
Oslobodite i sebe i vaspitače, a najpre dete od ovakvih suvišnih fokusa. Dozvolite detetu da bude dete.
Savršeno je baš takvo kakvo jeste i sve što je potrebno i porodici i ustanovi jeste da omoguće detetu da se kroz igru razvija. Iz tog razloga predškolska ustanova nije mesto gde će se dete vaspitavati, već je mesto na kome će dete razviti sve svoje potencijale zahvaljujući svestranim mogućnostima za življenje i istraživanje koje mu vaspitači i sva potrebna sredstva omogućuju.

Dozvolimo deci da budu deca i da se igraju. Tada će odlazak u vrtić kako i celokupan razvoj biti radosniji i za dete i za roditelje i za vaspitače, ali i za svu ostalu decu iz grupe.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač