KOLUMNA: “VAŠE SU REČI DEČJI UNUTRAŠNJI GLAS”

Sve do trenutka dok deca ne izgrade svoj sistem vrednosti, jedini izvor njihovog uverenja su reči roditelja. Deca vam veruju. Potrudite se da im predstavite svet i stvarnost onako kakvi oni zaista i jesu. Drugim rečima, zaobiđite stereotipe i savete koji se zasnivaju na generalizaciji, na primer: Svi su isti; ko god je tako postupio pogrešio je; ja sam se opekao na to, ne moraš i ti; sigurno će se desiti isto kao i prošlog puta…
Dozvolite deci da iskustveno dožive svet na svojstven način.

Ovo je važno osvestiti jer roditelji iz najbolje namere mogu napraviti velike greške. Iz straha da im deca ne greše na istim mestima i ne budu povređena, uskraćuje im se iskustvo i sopstveni doživljaj koji je u najširem broju slučajeva autentičan. Ne mogu istu situaciju dvoje ljudi videti istim očima i doživeti je na isti način. Cifra 6 kada se gleda od dole ka gore ona predstavlja šesticu, ali ako je pogledamo od gore prema dole to je onda devetka. Tako je i sa poimanjem stvarnosti i sa odraslima i sa decom.

U redu je pratiti dete i navoditi ga da ne skrene sa puta, ali  navoditi, a ne uhvatiti za ruku i voditi ga svojim stopama. Uloga deteta i jeste da budu vetar u leđa svojoj deci.

Kada smo razjasnili šta je to što deci treba pričati i kako ih usmeravati, sada je vreme da spomenemo i način na koji to treba uraditi

Neverbalna komunikacija ostaje upečatljivija u čovekovu podsvest i svest više nego reči.
Da li ćete deci nešto saopštiti smirenim glasom, punim ljubavi i uvažavanja, ili ćete biti krajnje autoritarni, glasni, odsečni, stavom sa visine, govori o tome kakvu poruku šaljete detetu.

Nije isto kada detetu kažete namrštenog lica, sa visine, pretećimu prstom ispred nosa: „ Nije lepo to što si uradio“!
I kada iste reči izgovorite smireno, u visini deteta, gledavši ga u oči dovoljno ozbiljno i pogledom i glasom, a opet puni ljubavi i mira. Poruka za dete je posve drugačija.

I sada zamislite dete koje sluša prvu poruku i dete koje sluša drugu poruku, kada ostane samo i kada načini sličnu situaciju, ili, pak, primeti istu situaciju kod svojih vršnjaka ili mlađeg brata ili sestre, šta mislite, kako će odreagovati prvo, a kako drugo dete na to?

Prvo dete nagrđeno, grdiće na isti način i drugu decu, pa i sebe, dok će drugo dete koje je primilo poruku kroz staloženost, ljubav i razumevanje istu tu situaciju proživeti manje stresno.

To su modeli koji se umnožavaju. Deca kopiraju svoje roditelje jer im veruju. Ona nemaju izgrađen sistem razmišljanja i roditeljske reči i način si sve šta deca imaju dok ne steknu iskustvo.
Zato Vas molim da idućeg puta akda Vaš mališan načini neki nestašluk, svesno ili nesvesno, ne budete grubi prema njima. Boja glasa je često sasvim dovoljna da dete shvati da je načinilo nešto što ne treba ili da je pogrešilo. Nema potrebe gomilati stres i neprijatne reakcije. Sigurno je da je ljubav osnova za svaku reakciju i kada dete pretera u nečemu, važno je osvrnuti se na postupak, a ne na detetov karakter i ličnost.

Naučite da razgovarate sa svojim detetom. Pokušajte da razumete zbog čega je imalo potrebu da pretera, da li je to znatiželja ili ga nešto boli. Osvrnite se na emociju deteta nakon što bojom glasa, na primer, zaustavite neprikladno ponašanje.

Ukoliko je šteta već načinjena, opet je ne možete ispraviti vikom i galamom. Dete će samo doživeti traumu, a važno je da razume i shvati,  ne da se priča završava sa rečenicom:“ Zato što ja tako kažem“.

Zapamtite, sve šta izgovarate i izlažete ponašanjem pred svoje dete to postaje njihov unutrašnji glas i njihov sistem vrednosti. Svi želimo srećnu, zadovoljnu i pravičnu decu, a da bismo to izgradili u njima, potrebno je i sami da posedujemo sve te osobine.

U redu je biti izbačen iz takta i doživeti stres i ne treba skrivati od dece emocije, ali je potrebno na vreme ih prepoznati i reagovati u skladu sa pravičnim načelima vodeći se emocijama.

Na ovaj način učinićete da dete slaže slagalicu u svom biću na najbolji mogući način. Bićete srećni i zadovoljni kada uvidite kako deca imaju razumevanja za svoje vršnjake i kako umeju da se pravilno postave u detoj situaciji.
Ako ne znate da li postupate ispravno, samo posmatrajte svoje dete kako se ponaša u društvu. Onako kako se dete ponaša to je odraz Vašeg ponašanja. Ukoliko Vam se ne dopadne nešto što vidite kod svog deteta, okrenite se ka sebi i zapitajte se kada je to dete od Vas videlo i kako to možete korigovati. Čim ste toga svesni, na pola ste putu do ispravljanja uverenja i reakcija i ja Vam na tome čestitam.

Od srca Vam želim da budete najbolja verzija sebe dok koračate sa svojom decom.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač