KOLUMNA: UVIDITE RAZLIKU IZMEĐU POTREBE I ŽELJE DETETA – UVOD U MANIPULACIJU

Želje i potrebe se neretko poistovećuju, a ne bi trebalo. Roditelji žele  da svojoj deci pruže sve što im je neophodno kako bi rasla i razvijala se zdravo i potpuno i to je sasvim razumljivo. Kontrast se javlja onog trenutka kada dete počne da iskazuje svoje želje i proširuje  svoje nužne potrebe.
Zašto je ovo ključan trenutak kada izgleda tako jednostavno i posve slično?

Deca ne umeju da prepoznaju i shvate razliku između želje i potrebe. Zato je roditelj taj koji je dužan da pomogne detetu da uoči tu razliku kako bi pravičnije shvatilo ishod. Jedan ruski doktor rekao je
Zašto vodite dete u prodavnicu, ako mu nećete nešto i kupiti? Zašto ga niste ostavili kod kuće sa drugim roditeljem, babom, tetkom?
Ovo je važno da razgraničimo. Sa jedne strane, ovo ima smisla jer na taj način stvaraju se životni obrasci (u prodavnici se kupuje, dispanzer služi za preglede, igraonica za zabavu, kada za kupanje..), ali to, zapravo,  nije tako jednostavno. Kroz sve ove situacije vi treba kod deteta da razvijete i socijalne osobine: vežbanje strpljenja, kompromisa, razumevanja, deljenja, lepog ponašanja, itd. Kako dete da zna šta sme, a šta ne sme da radi, ako roditelji ne uspostave jasne granice?

Pre tih granica, vratimo se na razumevanje naše teme u očima deteta. Novorođenče komunicira sa majkom kroz plač- kada je gladno, žedno, umorno ili ga nešto boli- ono plače. Majka pozitivno reaguje na svaki njegov zahtev. Ovakvom komunikacijom dete i majka osnažuju svoj odnos i za dete to znači: Dobio sam ono što mi treba, srećan sam i zadovoljan- majka me voli. Dakle:

-dobio sam šta mi treba = ona me voli.

Kod bebe od godinu ipo dana počinju da se razvijaju se i zahtevi, jer dete počinje intenzivnije da upoznaje i istražuje svet oko sebe. Iz tog istraživanja  javljaju se i nove želje. Dakle, ne samo nužne potrebe već želje. U ovom bogatom procesu roditelj treba da uspostavi jasne granice kako bi se dete razvijalo bezbedno. Evo i našeg trenutka za preokret i kontrast.

Nisam dobio ono što želim = ne voli me!

I eto tuge i suza. Istina je da baš zato što volite, zato i postavljate granice, ali dete to ne vidi tako. Iz tog razloga  je vrlo važno da kada kažemo -ne, jasno pokazujemo detetu da ga volimo. To je tako neophodno da uradimo! Mališan mora shvatiti da to neodobravanje nema nikakve veze sa ljubavlju, već da se to odnosi samo na postupak, a ne i na ličnost.
U početku će se javiti burna reakcija jer dete neće znati kako da se nosi sa novonastalom situacijom. Ako roditelj u ovom trenutuku krene linijom manjeg otpora i popusti pred emocijonalnom slabošću, detetu šalje informaciku da je to ključ koji otvara vrata koja se zovu -NE. Kada se ponovo dogodi slična situacija, eto vam obrasca. Dete će zasigurno briznuti u plač i histeriju kako bi dobilo ono što želi.

Kako postupiti?

S toga je neophodno da pri prvim susretima sa ovom, za dete, strašnom negacijom, ostanetete smireni i dosledni. Da se fokusirate na razlog zbog čega je izričete i pronađete način detetu da objasnite da je tako nabolje po njega. I ako je dete malo i mislite da ono ne razume šta mu govorite, verujte, ono oseća vašu energiju i vašu emociju. Oseća da je voljeno i bezbedno, a to je ono što je najbitnije.

Uvod u manipulaciju

Kada smo shvatili koja je razlika između želje i potrebe deteta, verujem da će Vam biti lakše da podnesete burne reakcije dece jer sada znate da je u pitanju znatiželja, a ne opstanak.
Roditelji koji ovo ne shvate upadaju u emocionalnu klopku. Neka deca to rade nesvesno, dok druga vrlo jasno znaju kako da zagospodare maminim i tatinim osećanjima, ali i njihovim postupcima.
Neko će sada reći Ali oni su još mali. Tačno, mali su, ali taj model će se vremenom samo umnožavati. Kada dete postane tinejdžer, zamislite samo pred kakvim izazovima ćete se naći zajedno sa detetom, a da nećete biti u stanju da mu pomognete jer ne umete da doprete do svog deteta. Zašto bi se ono oslanjalo na vas kad je i do sada uspevao sve sam da reši i da dobije sve što poželi, vaši saveti mu nisu potrebni.

Da biste ovo izbegli:
– izopštite se iz situacije na vreme, već kod prvih naznaka i budite pravični.
– UVEK ostanite dosledni onome što ste rekli da ćete uraditi!
– nemojte ići linijom manjeg otpora.
– umirite se dok vodite raspravu sa svojim detetom. (ovakvi konflikti pomoći će detetu da se prirodnije socijalizuje.
– nemojte poistovećivati ličnost deteta sa postupkom.
– nemojte pokleknuti pred emocionalnom manipulacijom.
– UVEK pokazujte svom detetu da ga volite, čak i kada su ozbiljni sukobi mišljenja u pitanju.
Vremenom će vaše dete shvatiti da je baš to što mu postavljate jasne granice, samo za njegovo dobro i biće vam zahvalno.
Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač