KOLUMNA: “SVET GORDOSTI I PREDRASUDA”

Da ovaj naš svet može da ima nekakavo drugo ime, verovatno bi se zvao „Gordost i predrasude“. I mislim da je svima jasno to da bi mu ovaj naziv savršeno stajao jer gde god se okrenemo, viđamo gorde ljude, ljude pune predrasuda, zlobe, ljubomore…

Tako naš narod uvek zna (dakle, ne misli, nego ZNA) ko je kako dobio posao, gde žive i rade najlošiji ljudi, ko ne radi svoj posao kako treba, ko se venčao iz interesa, stekao novac mutnim radnjama itd. I skoro nikada ne zna ko je nešto dobro uradio, gde ima ljubavi, vere i poštenja.

Te stvari ne znaju (ili se, ipak samo prave da ne znaju) jer to nije interesantno. Ono što je dobro, lepo i pošteno – narodu smeta! Neće dovoljnu eksploziju među ljudima izazvati to kada im saopštite o nekome neku dobru vest, ali tračevi će uvek odjeknuti i dalje nego što treba.

Eto, ako je komšija „odjednom“ dobio velike pare, sredio kuću, kupio kola… ko zna čime se bavi?! I uopšte nije bitno to da li se taj čovek godinama mučio, odvajao od svojih usta i štedeo novac za bolje dane, nikoga nije briga za to koliko je muke i truda uloženo u sve to što ima sada… Veće je zadovoljstvo, izgleda, razvijati teorije zavere oko toga šta se sve moglo desiti (koga je opljačkao, ubio, sa kim šurovao, šta je dilovao…), nego reći: „ To je vredan čovek koji je vredno radio, išao ka svom cilju i na kraju ga i ostvario“.

Pa, pre bi sebi jezik pregrizli, nego što bi rekli nešto slično… Predrasude su svuda oko nas, počele su da izjedaju dušu ovom narodu koji nikako da postane svestan toga da su predrasude loše, da ih se treba otarasiti i misliti svojom glavom… Nikako da im postane jasno to da nisu svi isti i da nisu sve lepe stvari na ovaj svet stigle nekom prljavom radnjom…

Zbog čega ružiti sve što je lepo, uništavati ono dobro i umanjivati nečiji uspeh? Mislite da tako uzdižete sebe? A baš naprotiv… sa tolikim predrasudama i toliko gordi činite sebe mnogo manjima nego što jeste.

Pokušajte nekada za nekoga da kažete neku lepu reč, da pohvalite nečiji trud i obradujete se tuđoj sreći – videćete da je mnogo bolje nego osuđivati čak i ono za šta ne znate da se dogodilo.

Autor: Bojana Krkeljić