Strahove ima gotovo svako živo biće. Bilo da su racionalni ili iracionalni, da se plašimo životinja, ljudi, emocija, gubitka, promene… svi gajimo u sebi neki strah. Ono što je posebno zanimljivo jeste to da retko ko ima objašnjenje za to odakle on potiče.
Svakako da bi bez ovog velikog neprijatelja bilo mnogo lakše živeti i nositi se sa svakodnevnim obavezama, ali protiv određenih stvari, jednostavno, ne možemo da se borimo. I baš kada nas uhvati panika, telo se parališe i deluje kao da nema izlaza, nađe se neko ko nam kaže da se sa strahom samo treba suočiti i da se on tako najlakše prevazilazi.
Međutim, to je mnogo lakše reći nego učiniti. U najvećem broju slučajeva se verovatno ništa katastrofalno ne bi ni dogodilo kada bismo se suočili sa onim što nas plaši i možda bismo zaista učinili veliki korak u otklanjanju svoje fobije, ali veliki problem jeste to kako se odlučiti na takav korak.
Za onoga ko se boji duboke vode nikako ne može biti jednostavno da samo uskoči u vodu i dopusti da ga ona nosi i da odjednom počne da se oseća divno i pliva uživajući u čarima koje ta situacija donosi. Isto važi i za one koji imaju strah od pasa, zmija, visine, mraka…
Najlakše je posmatrati sa strane i bodriti nekoga tvrdeći da će sve biti u redu, da će proći, da će strah nestati nakon što dopustimo sebi da ga jednom pogledamo u oči i oteramo ga od sebe. Ali, kada se i sami nađemo oči u oči sa svojim strahom shvatamo da smo jaki samo na rečima i samo kada je tuđa koža u pitanju.
Prevazilaženje straha je sigurno jedan od najlepših osećaja na svetu, ali je zato put dotle veoma težak. Baš zbog toga ne bi trebalo da olako shvatamo tuđe fobije i omalovažavamo strah koji osećaju jer on paralizuje čoveka, otežava mu svakodnevni život i zadaje velike muke.
Potrudimo se da razumemo osećanja svakog živog bića i da pomognemo jedni drugima da se makar lakše nosimo sa onim sa čime ne smemo da se suočimo. Lakše je zajedno.
Autor: Bojana Krkeljić
