Hm…. Uskoro će početi večita dilema…. Da li osmi mart treba slaviti ili ne? Biće onih koji će reći “ NEKA MI POKLANJA SVAKI DAN A NE SAMO TADA“, a biće i onih koje kao i ja vole ovaj praznik i koje će se radovati svim poklonima i ostalim znacima pažnje.
Neću da lažem i da ulazim u kalup većine, ja obožavam sve praznike, pa tako i ovaj. Nije mi strano sve ono što nam on donosi.
Moram ovako javno da kažem, sram me bilo, da se obradujem kada nam na poslu kolege poklone cveće, kada nas čeka skuvana kafa i još neka sitna iznenađenja. Volim što su tog dana posebno pažljivi prema nama.
Sram me bilo što volim sva ona lepa iznenađenja koje mi priređuje drago biće. Što me izvodi na večeru, obasipa poklonima i paznjom, što mi je kuća puna cveća…
Volim kada mi ćerkica, bratanice i sestričine donesu svoje crteže kao poklon. Oni su mi ipak najdraži pokloni.
Volim i to što ja biram poklone za svaku dragu osobu. Volim što znam šta ću svakome kupiti, što ih u dušu poznajem… i volim način na koji se obraduju poklonima.
Volim svu romantiku koju taj dan nosi. I odmah da vam kažem, stvarno me ne zanima da slušam o istorijskoj pozadini samog datuma, jer je već znam. Ne morate me učiti ono što sam davno naučila. Ja jednostavno volim da osmi mart slavim baš ovako. Da budem posebna tog dana (iako sam da se ne lažemo posebna svakog dana hehehe…).
Volim da me taj dan svi razmaze. I da, očekujem poklone 😉
Autor kolumne: Lidija Gajić
