Srpska Keri Bredšo o Danu zaljubljenih pre Dana zaljubljenih…hm… čudno zvuči, ali idemooo…
Danima se priča, piše, polemiše… da li treba slaviti Dan zaljubljenih? Zašto ga slaviti, jer ako smo zaljubljeni zaljubljeni smo svaki dan….. I milion drugih stvari zašto ne slaviti.
E pa ja sam u onoj grupi koja je ZA ! Za to da se DAN ZALJUBLJENIH slavi. Svako na svoj način.
Sada ću i obrazložiti zašto nisam protiv toga da se slavi i proslavlja.
Naravno da se slažem sa tim da ako smo zaljubljeni treba da smo takvi 365 dana u godini, ako volimo treba da volimo 365 dana u godini a ne samo jedan dan. Ali moje viđenje Dana Zaljubljenih nije u tome da ja nekog ili mene neko voli jedan dan. Nije ni u tome da se samo taj jedan dan kupuju pokloni i poklanja pažnja. Naravno da to treba svakoga dana. Ali taj jedan dan znači da mogu da se obučem, na primer, kući malo elegantnije… da mogu da očekujem neki poseban poklon, da poklonim poseban poklon… Taj dan nije podsetnik ljubavi, on je kao i svi ostali dani kada se volimo, samo taj dan nosi sa sobom neku posebnu čar, osećaj da imaš pored sebe osobu sa kojom ga slaviš.
Taj dan dok pijemo zajedno kafu, moj suprug i ja volimo da kažemo : “ Još jedan Dan zaljubljenih je došao, a mi se još uvek volimo“
Dakle, poenta je da se volimo. Ako bismo se voleli bez slavljenja tog dana, isto tako se volimo i dok ga slavimo. Iskreno ja jedva čekam da poklonim suprugu savršen poklon za njega. Da zajedno uživamo u kafi i razmišljamo kako se još uvek volimo. Da uživamo u večeri… A radujem se i svom poklonu.
Autor kolumne: Lidija Gajić
