Još jedno jutro. Još jedan novi dan. Još jedan razlog za sreću, razlog za smeh, za zahvalnost… Ustajem i sa lakoćom nameštam krevet, zatežem posteljinu do savršenstva. Bela je, meka i prijatnog mirisa. Otvaram prozor spavaće sobe i udišem svež vazduh koji mi puni pluća. Pažljivo biram odeću, iako sam kući želim da budem lepa. Kuvam dve kafe, jake, gorke, tzv. turske kafe. Cela kuća je ispunjena tim čarobnim mirisom. Sipam ih u naše omiljenje šolje i gledam kako se puše. Iznosim ih na terasu gde počinje naše uživanje.
Jutra koja počinju sa voljenom osobom ne mogu da budu loša. Pogled na njega dok uživa u kafi mami mi osmeh na lice. I dok ja ispijam prvi gutljaj osmeh je ponovo tu. Gledam u svoje cveće koje je tako divno dok se jedna mala glavica promoli na vratima terase. Osmeh i smeh od uva do uva. Poljupci i zagrljaji i jedno prelepo „Dobro jutro mama, dobro jutro tata“. Trenuci koji ne mogu da se mere ni sa čim. Smeh koji je jači od najjačeg i jedno veliko HVALA. Hvala na ovom danu, hvala na divnoj i zdravoj porodici, hvala na prijateljima… Hvala na ovom kursu… Hvala na smehu.
Uz kafu razmišljam o mnogim stvarima. Šta je sa ljudima koji su često namrgođeni i retko se smeju? Da li imaju vedrine u svom danu? Da li znaju da prepoznaju trenutke sreće? Pre par dana je bio svetski dan šale i smeha. Taj dan su svi raspoloženi za razne šale i pošalice. Ljudi se smeju ćešće nego inače. A meni ponovo prolazi kroz glavu jedna misao. Kako bi bilo da je svaki dan dan šale i smeha? Kao da smo zaboravili da se smejemo od srca i da se zdravo šalimo. Zamislite svet u kome se branimo smehom. Gde na negativne komentare okrenemo glavu i razvučemo lice u osmeh. Gde se suočimo sa problemom, nasmejemo mu se u lice i pokažemo mu da smo jači, da ćemo ga pobediti. Svet u kome smo svi srećni i nasmejani.
Iz razmišljanja me trgne umilni glas moje devojčice. „Mama, mi smo mala srećna porodica“. Pa gde ćete veći razlog za smeh i sreću. Kad pomislim na smeh pomislim na moju porodicu, na moje najvoljenije, na moje prijatelje… Oni su moje malo carstvo i razlog za smeh i osmeh.
Kad pomislim na smeh pomislim na zdravlje. Kada smo zdravi uglavnom to uzimamo zdravo za gotovo. Ali kada nas nešto pritisne, onda… Kada sam u jednom trenutku shvatila da mi je zdravlje ugroženo i da sam sve probala, a rešenja nigde, bilo je teško. Onog trenutka kada sam poslušala svoju intuiciju i krenula svim silama napred, uz prvo poboljšanje smeh je bio neizbežan. Kada sam trčala sa svojom devojčicom po parku (posle dužeg vremena) smejala sam se kao luda. Jednostavno sam trčala i smejala se, privijala je na grudi i ljubila. I ona se smejala zajedno sa mnom, ne znajući zašto.
Smeh je zdrav. Ko se smeje duže živi naučnici su to dokazali, a na nama je da upotrebimo taj besplatan i predivan lek.
Autor: Lidija Gajić
