KOLUMNA: “NAUČITE DETE DA VAM SE SUPROTSTAVI

Naučite dete da vam se suprotstavi. Patrijarhalan način vaspitanja ne bi se složio sa ovom izjavom, sigurna sam, ali dragocenost koja se krije iza ovog postupka obogatiće samostalnost vaše dece i pomoći im da se izbori za svoje želje.

Kako bi deca inače branila svolje stavove?

Dete koje je naučeno da MORA biti onako kako roditelj kaže i da je to nepokolebljiva mogućnost, takvo dete često nema potrebu da brani svoj stav i u komunikaciji sa drugima.
Kroz odrastanje ono će biti nezadovoljno, neretko i besno i tužno što je neshvaćeno, a vrlo je velika verovatnoća da će sutra biti upravo ista takva osoba nalik svojim roditeljima i svoje komplekse i nezadovoljstva iz detinjstva izražavaće nad svojom decom- nad slabijima.

Tako je, deca su u ovom slučaju slabija strana. Onaj ko sebi dozvoli da digne ruku na slabijeg ili ga emotivno ucenjuje, taj neko bi ozbiljno trebalo da postavi sebi dva pitanja:
– da li je to najbolje što može da uradi?
– kako bi se on osećao da njemu neko isto to uradi (ili da se podseti kako se sam osećao kada su njemu njegovi roditelji priređivali sličan scenario života)
– kada dobije odgovor na ta dva pitanja, ponovo treba uslediti preispitivanje- da li je to najbolje što može da uradi za svoje dete? Kako se dete oseća? Šta uraditi da obe strane budu zadovoljne?

Kompromis
Ovo je, naravno, idealan scenario do kojeg je vrlo teško doći ukoliko nemate govorničke veštine. To ne znači da vi ne želite sklad i mir, već jenostavno ne umete da izrazite svoja osećanja i želje na pravi način i to je sasvim u redu. Evo jedne male šematike konstruktivnih vodilja koje bi svako trebalo da nauči kao azbuku:
– pre nego što osudite zapitajte se koja potreba je dovela do tog ishoda
– kada ustanovite potrebu, pitanje je kako se dete oseća, pa je dobilo potrebu da taj korak napravi
– sa čime se bori?
– kako mu vi kao roditelj možete pomoći da to prevaziđe?
Buntovničke tinejdžerske godine su vrlo turbulentne za svakog roditelja, pa i za dete.
Pre nego što do njih dodje, potrebno je pripremiti teren. Kako? – Dok je dete malo, naučite ga da iskaže sve šta oseća i sve ono što želi. Ukoliko mu to uskratite, ono neće sarađivati i budite sigurni da će prvom prilikom ipak uraditi po svom bez vašeg znanja, što može biti vrlo opasni i iz inta mogu nauditi i sami sebi, a da vi o tome ne znate ništa.
Da li to zaista želite?

Zato vam toplo preporučujem preispitajte svoja uverenja o neprikosnovenom autoritetu.
Dozvolite detetu da vežba na vama. Ako neće na vama, na kome će?  Život ga neće maziti. Dozvolite mu da se za njega pripremi. Vaša je dužnost da stvorite pogodne okolnosti u kojima će dete upoznati životne situacije koliko god je to bogatije moguće. Pod vašim nadzorom je najsigurnije. Nemojte protraćiti ovu dragocenost.

Često ljudi poistovećuju suprotstavljanje starijima sa nepoštovanjem.
To ne mora da bude tako. Emocije su prebogate da bi se tako plastično posmatrale i tumačile.
– Steknite poverenje i poštovanje svog deteta.
– Budite primer iz kojeg će i samo učiti.
– Suprotstavljajte se argumentovano.
– Poštujte sagovornika i kulturnim rečima i bojom glasa i stavom tela, dete to sve vidi.
– Dok je dete malo navodite ga da vam kaže -NE
– Kada kaže -ne, tražite od njega da vam objasni zbog čega je to dobro.
– Ukoliko nije dobro i dete to SAMO navođenjem zakčljuči, pomozite mu da pronađe novo prikladnije rešenje tako što ćete ga ponovo potpitanjima navoditi.
Ta pitanja treba da prate dečje emocije i potrebu, a da opet budu u skladu sa pravičnim načelima.

Na ovaj način Vi ćete vežbati komunikaciju sa svojim detetom i ono će po tom modelu za ceo svoj život umeti da rešava nesuglasice.

Da li sada shvatate dragocenost suprotstavljanja- konstruktivnog i argumentovanog suprotstavljanja?

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač