Neki ljudi, jednostavno smatraju da će se obrukati ukoliko nekoga ne pitaju bilo šta ili ne izraze svoje mišljenje o svačijem privatnom životu. Nebitno da li vas znaju dugo ili su vas upoznali prvi put u životu, neće se libiti toga da vam uđu u privatni prostor toliko da vama postane neprijatno.
Ne znajući o čemu drugom da pričaju i na koji način da započnu razgovor, najčešće će vam postaviti neko od čuvenih pitanja poput: imate li partnera, kad planirate svadbu/decu, imate li posao, kolika vam je plata, kako ste posao dobili i sl. I nijednog trenutka neće pomisliti da su to možda vama neprijatne teme.
Nije kao da takvi ljudi imaju lošu nameru, oni, jednostavno, nemaju kulturu, ne znaju drugačije… U silnoj želji da razbiju neprijatnu tišinu neće se ni potruditi da razmisle o tome da li je možda za vas bolna tema pitanje o deci, niti da li ste možda upravo doživeli emotivni krah, pa vam se ne priča o braku, vezi itd… Ne, nikada im to neće pasti na pamet.
Onda se, ni krivi ni dužni, nekako vi osetite i krivi i dužni. Osetite kao da morate da im odgovorite, da je ružno izvrdati, ne odgovoriti ili biti drzak. A čim odgovorite na prvo pitanje, nastaje niz novih, ništa manje intimnih, ništa manje neprijatnih i tako beskonačno.
Ipak, takve ljude ne samo da interesuje dosta toga o vašem privatnom životu, nego će dati sebi za pravo i da vas posavetuju, a da to niste ni tražili. I to neće biti dobronamerni saveti jer su osetili da vam nekako mogu pomoći, to će više biti „gledaj me i uči kako se živi“ saveti. Da, pod izgovorom da vam daju savet, iskoristiće priliku da se pohvale time kako je njihov život idealan, oni su uspešni i ostvareni i trebalo bi da sledite njihov primer.
A ipak, nekako obično bude baš obrnuto. Takvi ljudi niti su za primer, niti žive idealnim životom. Zapravo, vode život koji je daleko od idealnog, pa se trude da dokažu kako nije tako i uživaju kada čuju da je nekome teže nego njima. Iznose svoja mišljenja kako bi osetili da su bitni jer ne znaju i ne mogu drugačije.
Njihova površnost ih drži tu gde jesu, tera ih da se bave nebitnim stvarima, da gledaju u tuđe kuće, rešavaju tuđe probleme i hrane se tuđom nesrećom. Takve ne treba mrzeti, treba ih žaliti.
Autor: Bojana Krkeljić
