KOLUMNA: “LJUBAZNOST JE BESPLATNA”

Ljubaznost je jedna zaista lepa osobina i bilo bi zaista divno da je poseduje makar malo više ljudi. Od malena nas uče da „lepa reč i gvozdena vrata otvara“ , da ne treba na nasilje uzvraćati nasiljem, da treba težiti ka kulturi i sl. Međutim, tokom odrastanja nekako zaboravimo na sve te umotvorine koje su nam neprestano ponavljali i krenemo nekim pogrešnim putem (ili makar neki od nas to urade).

Činjenica je i to da nekima nikad niko nije ni rekao za ove „male tajne“ velikih ljudi, pa su odrasli u ubeđenju da se sve rešava silom, grubim rečima i širenjem mržnje. Takvi ljudi kasnije odrastu u one koji se svađaju oko toga ko je bio prvi na redu u pošti, prodavnici itd., prozivaju jedni druge na društvenim mrežama ili ih mrzi da komuniciraju sa narodom, pa umesto toga samo zakolutaju očima kad im neko priđe.

A zbog čega je lakše negovati nadrndanost nego ljubaznost? Odgovor na to pitanje nemaju ni sami zagovornici neljubaznog ponašanja… Zapravo, nikada nisu ni pokušali da se nekome osmehnu, upuste se u razgovor sa nekim koga ne poznaju dobro ili, jednostavno, učine neko dobro delo od kojeg nemaju koristi. A sve to zato što idu linijom manjeg otpora, zato što ih mrzi da ulože trud u razvitak sopstvene ličnosti i zato što su, pre svega, nezadovoljni sobom.

I to je kao jedan začarani krug! Nezadovoljni su sobom i zato šire negativnu energiju, a sve dok su puni negativne energije – neće postati ni zadovoljni sobom i svojim životom. Niko ne kaže da treba dopustiti da vas gaze, ponižavaju i maltretiraju, ali one sitne ljude koji samo pričaju u prazno i donose zaključke „na svoju ruku“, bez ikakvih argumenata – njih treba pustiti. Ukoliko već nisu spremni da prihvate dobronamerne savete i pokušaju da se promene, ne vredi rasipati vreme i energiju na njih. Njihova zloba samo neka prolazi mimo vas i neka vas ne dotiče…

A oni koji su spremni da otvore vrata ljubaznosti, već će i sami shvatiti koliko dobru stvar čine i za sebe i za druge. Mračnim i tužnim osobama potrebno je uputiti osmeh kako bi shvatili da nije sve na ovom svetu negativno i da nisu svi ljudi loši. Treba biti ljubazan čak i prema onima koji baš i nisu ljubazni prema nama jer im na taj način stavljamo do znanja da je njihovo ponašanje bezrazložno i ružno. Ukoliko su iole ljudi – postideće se svojih postupaka i dobro razmisliti o tome kako da ih promene. Ukoliko, ipak, za to nisu sposobni – samo ih pustite.

Čak i ako o nekome ili nečemu nemate lepu reč da kažete – bolje ćutite! Negativnost nikome nije potrebna i nemojte je širiti samo zato što imate očajničku potrebu da vređate druge ljude. Svoju veličinu, kulturu i obrazovanje najbolje ćete pokazati tako što ćete drugima pomoći kada se nađu u problemu, tako što ćete dati dobronameran savet, dozvoliti drugima da budu srećni ili, jednostavno, samo uputiti osmeh nekome i popraviti mu dan.

Nije teško biti fin, samo je pitanje da li to želite?! Ne možemo promeniti svaku osobu na svetu i prekrojiti je tako da bude savršena za nas, ali možemo naučiti kako da pružimo ljubav i onima koji nam i nisu baš dragi. Nekada su jedan osmeh i lepa reč i više nego dovoljni da popravimo nečiji dan, zato bismo mogli da krenemo od takvih stvari. Zaustavite se kad god pomislite da uradite nešto loše i umesto toga uradite nešto dobro jer je ljubaznost zaista besplatna, ali mnogo vredi.

Autor: Bojana Krkeljić