KOLUMNA: “DUŠA OZDRAVI KADA JE SA DECOM”

Da duša ozdravi kada je sa decom, znao je i jedan od najvećih svetskih pisaca- Dostojevski.

Kako to duša može ozdraviti?
Kako se duša u opšte može i razboleti?

Figurativno, duša se može razboleti i na sebe primiti mnoge manje prijatne uticaje putem onoga šta vidi, čuje i oseti, tada to ume vrlo da zaboli. Svako ko ima samosvest doživeo je ovakvo iskustvo. Vremenom se takvi oseti talože. Sakupljaju se u našem biću i u našoj memoriji, samo ih mi vremenom skladištimo i uz oprost olakšavamo sebi taj teret.
Slobodno mogu reći da je to ravno iskustvu. Da bi čovek nešto naučio, neretko su tu kontrasti kako bi mu ukazali na celovitu sliku i da bi pomoću njih uvideo koliko treba ceniti sve ono što jeste ljubav.

Dete je čist oblik ljubavi.

Svako biće rođeno je bez samosvesti, bez iskustva i bez uverenja. Beba na ovaj svet dolazi prepuštena roditeljskoj brižnosti i ljubavi. Svačija prva asocijacija na dete je mila, neiskvarena, radosna, vesela i čista.
Upravo je odsustvo iskustva i uverenja razlog zašto možemo reći da duša pored deteta vidi samo radost.
Ljubav je potreba svakoga od nas, a dete samo nju i poznaje.

Osvrnimo se na ovu misao – Kakve su ti misli, takav ti je život.
Ako smo predugo ispunjeni nelagodom, nelagoda će se i dalje događati u našoj stvarnosti.
Ako osetimo nalet srećnog perioda, negde primećujemo kako se lepi događaji nižu jedan za drugim. Naravno, ništa ne ostaje da traje večno, sve prolazi.

Ja bih želela da Vam skrenem pažnju na to da osvestite mogućnost dobrih, prijatnih, poželjnih i razdraganih osećaja kada god poželite. Da shvatite da ste sposobni da pokrenete lavinu prijatnih emocija. Ne mislim pod tim da treba potiskivati emocije, već samo preći na stranu ozdravljenja, umesto ići linijom bola.

Provodite vreme sa svojom porodicom. Provodite vreme sa svojom decom. Prošetajte do parka, sedite na klupu i posmatrajte decu kako se igraju. Kakve su njihove avanture? Koliko traju njihove rasprave? Zapitajte se, zašto se deca tako brzo mire i nastavljaju igru kao da se ništa loše nije ni desilo? Razlog tome je taj da je deci važnija sreća nego da su u pravu. Ona ne poznaju ego u toj meri kao i odrastao čovek. Deca nemaju predrasude, ne poznaju mržnju, strahove i razlike kao odrasli. Njima je samo važno da su srećna i da su voljena jer i samu ljubav žive.  Kada imate ovakvu sliku ispred sebe, zamislite da jedno tako malo i divno biće čeka da vam dotrči u zagrljaj i pokaže vam svoju novu knjigu i kulu od konstruktora (kockica). Zaptavo sam sigurna da vam je sada osmeh na licu i to je samo po sebi odgovor na pitanje – kako duša može pored dece ozdraviti. Kakve su vam misli, takav život i živite. Uz mališane sve je lakše i sve je moguće. Rasterećene su vam misli, sve je tako jednostavno i lepo. Dozvolite sebi da budete srećni. Zakoračite u njihov svet, prisetite se deteta u sebi. Oživite ga. Zagrlite ga, nasmešite mu se i dozvolite mu da se raduje sa ostalom decom današnjice. Tako ćete pomoći svojoj duši da se ispuni mirom i radošću. Dečji glas i smeh koji čujete napuniće vaše baterije najlešpim melodijama. Zagrljaj koji vam jedno dete može pružiti neprocenjive je vrednosti jer je upravo taj zagrljaj spona do nas samih. Kada delimo ljubav, ona nam se vraća dvostruko. Deca to najbolje znaju, zato učimo od njih svi zajedno. Volimo jedni druge, grlimo se i zabavljajmo se. Deca će biti ponosna na nas, a mi na ljude u koje će oni jednoga dana izrasti, gledajući nas danas kako se zabavljamo i istinski radujemo.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač