KOLUMNA: DOBRI RODITELJI NAGRAĐUJU SJAJNE NEUSPEHE

Ova isprva paradoksalna misao sa sobom nosi izuzetno poučnu lekciju.Sada ću vam objasniti o čemu se radi.

Šta je to neuspeh? Da li ćemo se prema njemu odnositi sa žaljenjem ili ćemo posle pada deci pomoći da ustanu iz te prašine, očiste kolena i nastave dalje?

Kako deca mogu da znaju šta je dobro i kako da ga razlikuju od lošeg, ako ne spoznaju i okuse i tu drugu stranu. To je kao auto put  koji vodi ka uspehu, zapravo put koji ih uči kako da pobeđuju. Na nama je da im na tom putu obezbedimo neophodne znakove kojima će se oni služiti. Ono što na tom putu zavisi od njih jeste kojom stranom će na raskrsnici krenuti. Deca žive svoj život najbolje što umeju. Ona biraju put za koji smatraju da će ih odvesti na željeno odredište, ili jednostavno žele u nepoznato kako bi obišla nepoznate predele. Sada se postavlja pitanje: Da li su deca kriva zbog loših uslova, gužve na putu, rupa i prepreka? Treba li se na njih ljutiti zato što ne znaju šta se nalazi sa one strane planine?

Odrasli imaju svoja uverenja koja su vremenom gradili, a deca svoj sistem vrednosti formiraju na osnovu sopstvenog iskustva i na osnovu naših reakcija. Bezuslovno nam veruju. Ukoliko dete pretrpi ogromne grdnje zbog neznanja i zbog manje poželjnog ishoda, to će za njih značiti da je potpuno neprihvatljivo napraviti neki postupak kome se ne zna ishod, samim tim, da  je bolje ići samo na sigurno. Kako mlada bića mogu u ovakvim okolnostim da istraže svet oko sebe, ako stalno strepe i strahuku od roditeljskih reakcija? Čitavog života usklikujemo sportsku poznatu parolu da je timski duh ono što je najvrednije i da je najvažnije učestvovati. Zašto onda kao roditelji zakidamo po tom pitanju, očekivajući od dece samo pobede?

Mnogi će sada ovo poreći, kada ovako grubo to izgovorim, ali ako malo bolje razmislite, nije ni malo drugačije od onoga kakvu poruku deci šaljemo kada ih grdimo zbog neuspeha. Deci je potrebna podrška. Dom je mesto gde se deca osećaju najsigurnije. Mesto gde uz podršku najmilijih mogu da istraže svoje mogućnosti. Dom gde deca ovakvu slobodu imaju, na život gledaju kao na nepresušan izvor znanja.

Kada rastu sa ovakvim stavom razvija se i potreba za učenjem, za čitanjem novih knjiga, za posećivanjem novih mesta. Razvija se korak po korak život u detetu.

Zato je neophodo nagraditi i one sjajne neuspehe, jer je on zasigurno zaslužan za još jednu životnu lekciju kod vašeg mališana. Pružite mu ruku kada padne, naučite ga da očisti kolena od prašine i kroz osmeh pun ljubavi, strpljenja i razumevanja porazgovarajte o lekciji koju je upravo naučio.
Uptavo se to krije iza naslova ovog teksta koji govori o tome da je dobar onaj roditelj koji umesto da kažnjava on nagrađuje sjajne neuspehe svog deteta.

Budite najbolja verzija sebe dok koračate sa svojom decom.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač