Koliko god puta u životu da sam se uverila u suprotno, postoje ti neki ljudi koji svojim postupcima umeju da mi vrate veru u to da dobrota još uvek nije izumrla na ovom svetu.
Iako sve češće oko sebe viđam nervozne, ljute osobe kojima pričinjava zadovoljstvo samo to da napakoste drugima i međusobno se okrivljuju za sve loše što im se u životu desilo, postoje i oni koji mogu biti primer za to kako bi svi trebalo da se ponašamo.
Naime, nekako nam je uvek fokus na onome što je loše i stalno se govori o tome kako je neko drzak, nestrpljiv, neprestano se prepričavaju skandali i baš iz tog razloga postali smo ubeđeni da se ništa dobro i ne dešava. A dešava se!
Osim onih koji izazivaju tuče, ratove, svađe i koji se ponose time da su „majstori skandala“, ima i onih koji se zalažu za mir, koji pomažu drugima, onih koji šire ljubav.
Tako sam, za veoma kratko vreme, bila svedok nekoliko dobrih dela: videla sam nekolicinu ljudi koji pomažu devojci kojoj je bilo loše, ne mareći za to što kasne na posao jer su bili svesni toga da je bitnije pomoći drugome; upoznala sam i devojku koja po gradu traži jednog beskućnika kako bi mu dala novac i garderobu koju je za njega prikupila; videla sam i lekara koji besplatno radi dodatne analize devojci koja nema novca da ih plati, a neophodne su joj; videla sam decu koja se odriču ekskurzije kako bi drugu kupila patike; dečaka koji se vraća sa izleta bez suvenira jer je sav novac dao drugoj deci da kupe sebi šta hoće…
Da, videla sam još mnooogo dobrih dela koja pokazuju da postoje dobri ljudi i dobra deca, dela koja pokazuju da svet još nije potpuno potonuo i da neće potonuti sve dok postoje ovakvi ljudi. Ali, o njima se retko piše i govori, oni su retko na naslovnim stranama… Očigledno, nisu dovoljno zanimljivi i atraktivni poput onih koji gledaju samo to kako da ugode sebi i napune svoje džepove.
Mi, ljudi, smo krivi za to što dobra dela ostaju neprimećena, dok se o onim lošim priča na sve strane, mi smo krivi za to što nam je bitnije da ispričamo ko je kome šta opsovao na ulici, nego to da je neko sa osmehom pomogao osobi koju ne poznaje. Čak smo u stanju i da nazivamo ludacima one koji idu kroz grad smejući se, dok su nam namračene face postale potpuno prihvatljive.
Dobra dela i dobri ljudi još uvek postoje i ne treba da ih stavljamo u drugi plan, nikada više! Oni su zaslužili da se za njih čuje, da budu uzori i mladima i starima, o njima treba da se piše kako bi mogli, svojim primerom, da inspirišu druge na to da i oni budu bolji. Isto onako kako smo dozvolili da se polusvet uvuče u naše živote i neprekidno nam se smenjuje pred očima, tako treba da pustimo da u prvi plan izbiju oni koji tu treba i da se nalaze. Možda je došlo vreme da prave vrednosti dobiju svojih pet minuta i krenu da vladaju svetom?
Dosta je trajalo vreme agresije, nekulture i loših ljudi, vreme je da dobrota vrati svoje mesto pod ovim nebom.
Autor: Bojana Krkeljić
