Dragi Deda Mraze,
Mislim da je konačno došlo vreme da ti i ja napišem pismo. Do sada sam verovala u to da ti sam znaš ko je bio dobar tokom godine i da takvima ispunjavaš želje… Sada vidim da i nije baš tako i da treba da ti pojasnim neke stvari!
Najbolje bi bilo kada bismo mogli da se nađemo u četiri oka, ali jasno mi je da ti ne bi bilo prijatno da me pogledaš u lice znajući to da uopšte nisi bio fer prema meni. Moje želje nikada nisu bile krupne i nemoguće, nisam ti tražila avione, skupa putovanja, vile itd. Bila sam prilično skromna i ti to odlično znaš!
Ove godine sam bila posebno dobra i poslušna, činila sam dobra dela, nikome se nisam zamerila, niti sam uradila bilo šta čime bih bila precrtana sa tvoje liste za donošenje poklona. Izgleda da ti, ipak, voliš nevaljale devojčice, zar ne? Hmmm, nije kao da ti zameram, ali mogao si barem da me obavestiš.
Evo, sada ti obećavam da naredne godine uopšte neću biti dobra! Neću više ćutati i dozvoljavati da laju na mene besne džukele koje se svim silama bore za svoj opstanak; neću više pomagati ljudima da mi što dublje zariju noževe u leđa niti ću dozvoljavati da me koriste kao igračku koja nema osećanja i ne može da govori. Svakako više neću verovati ljudima i potrudiću se da naučim da glumim dovoljno dobro i da nosim silne maske da niko ne vidi šta se ispod njih krije…
Da li je to dovoljno da naredne godine obratiš pažnju i na mene i moje želje? Hoćeš li biti zadovoljan kada postanem potpuna suprotnost ovoj sadašnjoj sebi i kada prestanem da verujem u ljubav i čarolije i počnem da ti tražim nemoguće?
Dakle, do sada sam ti tražila samo sreću, zdravlje, ljubav i sve one stvari koje se ne mogu kupiti, a čine smisao svačijeg života. Dao si mi neku iluziju svega toga i za kraj mi lupio šamar i onda me, za svaki slučaj, još malo izgazio čisto da mi pokažeš kako prolaze dobre i naivne devojčice. Veovatno zato što bajke i jesu za male devojčice, a ja sam, ipak, malo veća…
Sada ti, uz sve ove uobičajene želje, tražim i more uspeha, brdo para, mnooogo putovanja, da me ljudi izuzetno poštuju i, ako može, jednog zrelog muškarca koji se ne plaši uspešne žene! Podrazumeva se da me voli i poštuje bezgranično, da me podržava i da mi ostvari sve želje, kako one male, tako i one velike. Svakako želim ispunjenje i svih drugih želja kojih, možda, sada ne mogu da se setim. Ne štedim te više, zahtevam sve što zaslužujem i ne dolazi u obzir da mi to i ne ispuniš jer ću, u suprotnom, doći da uzmem sve što mi pripada!
Veliki pozdrav za tebe, Deda Mraze, i ove godine, molim te – budi dobar i pokaži svojim primerom kako se pravi ljudi ponašaju. Ne budi više stipsa i odreši džak jer, nikad se ne zna, možda i tebi neka nevaljala devojčica ispuni sve želje.
Autor: Bojana Krkeljić