KOLUMNA: DA LI TREBA I KADA UKLJUČITI RODITELJSKI ALARM ZBOG PONAŠANJA DETETA?

Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu ‘moje dobro dete’, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže”

                                                                                                                                                                         -Vladeta Jerotić

Ovo je savršeno sročena suština koju je Vladeta Jerotić napisao, na koju želim malo detaljnije da se osvrnemo.

 

Radoznalo dete

Dete ne treba da bude mirno. Ono treba da istražuje svoje okruženje i njegove mogućnosti. Onda kada smatrate da nešto nije ispravno dete to ne vidi tim očima. Ne treba se zbog toga ljutiti na njega niti očekivati da to shvati iz vaših reči. Ukoliko smatrate da nije opasno dozvolite mu da se sam uveri. Ako je, pak, opasno, izdvojite vreme i objasnite mu zbog čega to ne bi trebalo ni da pokušava. Na primer, ukoliko dete od 2 godine u sred leta zanimaciju u parku vidi u tome da se igra u fontani dozvolite mu da se i izmokri, neće mu ništa biti. Ali ako je mesec oktobar i dete neverovatnu želju ima da gazi po barama, a nema prikladnu obuću obratite mu se kao odgovornoj osobi i objasnite šta će se desiti ako nakvasi noge. Zatim mu predložite da odete kući po gumene čizme kako bi svoju igru mogao da nastavi. Ukoliko je dete starije, svakako, ako ste predvideli opasnost iznesite to tako da detetu objasnite, a onda ga upitajte šta misli, kako ovu situaciju možete da rešite, a da bude i bezbedno i zabavno? Šta je to što možete da uradite.

Navodite dete da vam osmisli moguća rešenja. Problemske situacije su vrlo podsticajne za dečji razvoj.

Alarm u ovom slučaju nije drastičan jer je ovo bio tip radoznalog deteta koje samo želi da istražuje, ali je spremno da razgovara sa svojim roditeljima.

 

Nestašno- nemirno dete

Razlika izmedju radoznalog i nestašnog deteta je ta što se kod ovog drugog tipa teže dolazi do kompromisa. Ono takodje voli da istražuje, ali nije spremno na prvu loptu da čuje, a kamoli prihvati mišljenje drugog. Zapravo je vrlo strastveno u svojim zamislima. Van potpune kontrole je roditeljima, vaspitačima i učiteljima, pa se iz te nemoći etiketira kao nestašno.

Ovu situaciju rešavate na isti način samo što su koraci da se dodje do zajedničkog rešenja usloženi jer se dete dovodi u odgovornu situaciju za svoje odluke.

 

Evo primera da za npr. 5-10 godina- razume šta se od njega zahteva:

  1. Kažete detetu da pospremi igračke/ stvari/ sveske, dete to ne uradi.
  2. Vi ponovite zahtev Pospremi svoju sobu/ Uradi svoj domaći – dete opet ne uradi.
  3. Ukoliko ne pospremiš svoju sobu nećeš ići napolje da se igraš. Soba treba da ostane sređena za tobom. Vi jasno stavljate do znanja šta će se dogoditi ukoliko nešto ne uradi- osvešćivanje odgovornosti kod deteta.
  4. Sada je vrlo važno da tražite od deteta da ponovi to šta ste rekli
    Ako ne sredim sobu/ ne uradim domaći neću ići napolje da se igram.
  5. Postavite detetu pitanje Ko će biti odgovoran ako ne odeš napolje? Ti ili ja? Zašto? Jako je važan ovaj korak- sinteza- povratna informacija da znate da li je dete shvatilo težinu odgovornosti. Na ovaj naćin se detetu pruža mogućnost izbora što je vrlo važno negovati.

Sve je ovo jedan proces i zahteva od vas posvećenost i vreme. Slobodno u svojoj glavi prođite ove korake kroz poznate situacije, koliko god je to puta potrebno i onda isprobajte. Videćete koliko je prirodno i lepo. I zapamtite, vi dete ne kažnjavate, samo ga učite disciplini.

 

 Neposlušno dete

Neko će reći da ovakvo dete skreće pažnju na sebe, a ja smatram da je njemu samo potrebna vaša pažnja i ljubav. Želi da se poveže sa vama. Zamislite dete od 2 godine u vrtiću koje je vrlo ješno, neprobirljivo, zdravo, sposobno, bistro; koje dobija ručak i mrljavi po tanjiru- igra se. Vaspitač prilazi, opominje dete da počne sa jelom- dete odbija. Vaspitač verbalno pokušava da navede dete da jede svim potrebnim metodama vodeći se kauzalnim zakonima- uzrokom i posledicom. Ali dete ne popušta. Ovo je trenutak kada vaspitač ili roditelj mora da ostane dosledan onome šta je detetu predočio da će se dogoditi ako to ne ispuni, jer je to tada njegova odluka, a ne moranje. Ukoliko popusti, ponašanje se nastavlja.

Želja ≠ moranje

Zamislite radnika koji u kompaniji doživljava da ga poslodavac ne poštuje/ ne daje platu/ vredja/ naredjuje. Taj radnik može ili da se pobuni, zauzme svoj stav, ima želju, poštuje sebe, ne da na sebe, odbija da radi u takvim uslovima; ili da ćuti i trpi.

Uporedite ovo sa detetom. Onim koji odbija da radi to što mu se naredi jer smatra da to iz nekog razloga ne treba tako! Dete ima svoj stav. Nemojte omalovažavati njegovu inteligenciju kao ni inteligenciju ovog ranika. Ako bi pristali poslodavac bi postao robovlasnik, a roditelj  gazda. Izaberite da mu budete roditelj- lideri- budite najbolja verzija sebe. Vi to možete!

 

Mirno dete- povučeno dete

Ako izuzmemo ono što je Vladeta napomenuo da postoje deca koja se jednostavno rode takva da su u biti mirna i snalažljiva; i ako izuzmemo opravdane faktore za ovakvo ponašanje (npr. zdravstvene poteškoće); mirno dete možemo posmatrati kao i ovog radnika koji ipak ostaje da radi u firmi pod kobnim uskovima. Firma je u ovom slučaju porodica. Neretko je baš ona uzrok ovakvog ponašanja. Zato:

–  saslušajte dete i dozvolite mu da iznese svoje mišljenje,

– nemojte ga omalovažavati,

– ophodite se prema njemu kao prema odrasloj osobi čije mišljenje cenite

– oslušnite emocije deteta- šta vam govore?

– vodite dete kroz taj proces iznošenja mišljenja

– zajedno gradite vrednosti na dečjim osećanjima

– grlite se

– volite se

– budite primer svom detetu u skladu sa prirodom

–  zaboga, ono u vama vidi ceo svoj Svet!

I zapamtite, onako kako se vi ponašate prema njemu kod kuće, takvu torturu će prihvatati i od svojih vršnjaka kada krene da se socijalizuje. Jer VI ste mu potvrdili svojim stavom da to tako treba.
Dete zaslužuje da bude srećno- dozvolite mu.

Budite najbolja verzija sebe dok koračate sa svojom decom.

 

Autor: Dipl. vasp. Marijana Gavrilović