KOLIKO NAS PREDRASUDE OGRANIČAVAJU?

Među različitim grupacijama ljudi vladaju različita mišljenja u vezi sa svim stvarima i pojavama u životu. Sve ono što smo videli, čuli, doživeli kreira kod nas određeno uverenje a samim tim i predrasude. Ono što smo čuli može a i ne mora biti istina zar ne?

Čak i ono što smo videli ili doživeli ne mora uvek biti objektivan već krajnje subjektivan stav. Način na koji sam ja nešto doživela ne mora biti način na koji će to isto doživeti neko drugi. Ali što više slušamo o nečemu, bilo iz prve ruke ili preko nekog petog, kod nas se formira jedan stav koji nije iskustven već „prikačen“. Vremenom stvaramo predrasude na osnovu nečega što možda jeste a možda i nije istina. Predrasude su negativni stavovi o nekome ili nečemu i često dovode do konflikata.

Često se susrećem sa predrasudama kako su muškarci jači pol (verovatno se misli fizički) i da žene ne mogu jednako kvalitetno obavljati neke poslove, kako samo mafijaši imaju puno para i kako je nemoguće na pošten način doći do novca, da se ovako ili onako treba oblačiti, da je samo određena muzika kvalitetna a sve ostalo kič, da su policajci i plavuše glupi (izvinjavam im se u ime svih koji su to ikada pomislili i izgovorili)…Ljudi teško prihvataju različitosti a to je jedini način izlaska iz zone predrasuda. Svi želimo da drugi razmišljuju kao mi, da imaju iste stavove i iste navike. No to je prosto nemoguće. Lepota je u različitosti i što pre to prihvatimo svet će biti lepše mesto za život.

Zašto ljudi imaju predrasude? Zbog neinformisanosti. Zato što je lakše prikloniti se jednoj grupi ljudi koja misli tako i tako, nego imati svoje lično iskustvo i svoj lični stav. Jer oni sa stavom nisu baš uvek prihvaćeni u društvu. A svi tome težimo, zar ne? Ali ponekad je baš lepo biti jedinstven, unikatan. Ja uvek biram da imam svoj stav, svoje mišljenje i svoje iskustvo. Po cenu da ne budem baš uvek prihvaćena (no na kraju budem).Ne verujem glasinama dok ih ne proverim. Smatram sebe dovoljno inteligentnom i mudrom da bih mogla o svemu imati svoj sud. Samo on mi je validan.

Predrasude u velikoj meri utiču na naš život i vrlo često nas ograničavaju jer ćemo vrlo lako odbaciti nešto samo zato što smo čuli da „nije dobro“. A šta ako je istina skroz drugačija? Šta ako je to baš fantastično za nas? Ali kako ćemo znati? Nikako ako ostanemo vezanih očiju i „prikačenog“ uverenja.

Kako izaći iz oklopa predrasuda? Tako što ćemo se informisati, naći objektivne argumente, steći sopstveno iskustvo. Tako što ćemo prihvatiti razlike i različite potrebe svih nas. Svi smo mi savršeni baš takvi kakvi jesmo i ako volimo različite stvari to je skroz ok. Sve ono što naš život čini srećnim, ispunjenim i punim radosti je savršeno ispravno. Zato ne zamerajte neistomišljenicima, ne kritikujte tuđe navike, ne sudite po koricama knjige. Zavirite bar u nju a onda ćete moći i racionalno stvoriti svoj lični pečat.

Budite svoji i jedinstveni jer svet je već pun kopija!

Autor: Tijana Mihajlović