Koliko je važno da deca čitaju?

Koliko je važno da deca čitaju? U današnje vreme, u 21. veku koji je obeležen jednom novom erom, erom instagrama, tiktoka ali i ostalih društvenih mreža. Erom u kojoj je digitalizacija dostigla viši nivo, a tehnologija znatno uznapredovala, često čujemo žalbe mnogih majki kako njeno dete ne želi da čita iliti što bi one rekle „Već mesec dana knjigu nije pipnulo“. Ali nikada se istinski ne zapitaju, zašto je to tako. Gde su one kao roditelji pogrešile i ko je kriv što nam decu vaspitavaju kompjuteri, tableti i mobilni telefoni.

Donekle, sasvim je razumljivo da moramo ići u korak sa standardima i modom ovoga sveta i moramo se potruditi da naše dete ne zaostaje za svojim društvom u nekim tako ozbiljnim stvarima. Potruditi se da ispratimo sve što se tiče nekih novosti i izmena koje su se izdešavale za svo to vreme u odnosu na doba kada smo se mi školovali. Zatim moramo da proniknemo i u sam taj učiteljski i uopšteno govoreći školski metod učenja dece, da za neke stvari treba da se ispoštuje rok, da za nedelju dana treba da se pročita lektira od 150 strana i tome slično.

Pa moramo razumeti i svoju decu stavivši se u njihovu ulogu da im je nešto teško čim se dovodi u pitanju moranje jer deca su još uvek neformirane ličnosti kojima je još uvek sve teško. Malo su lenji, pomalo neodgovorni, ali sve to roditelji i dobri učitelji izvajaju i oblikuju kao pravi vajari u jedno umetničko delo.

Do tada, dok ne uspemo na našem putu da formiramo jednu malu ličnost hiljadu puta ćemo morati da se izborimo sa preprekom „Samo nemoj da moram i sve ću“ koja je njihov životni moto. Dakle, kada smo to razumeli, zaključićemo da je deci ipak lakše da igraju neku popularnu igricu na kompjuteru, skroluju na društvenim mrežama po telefonu ili bilo šta drugo rade osim da čitaju knjigu koju im je nametnula učiteljica. Što nas dovodi do jednog problema, a to je – Nismo uveli čitalačke navike u život svoje dece još ranije, još dok su bili mali.

Koliko je važno da deca čitaju?

 Veoma je važno da se detetu, čak i petomesečnoj bebi, pa i kasnije u periodu od godinu – godinu i po do pet  godina usadi navika da čita, da se upozna pre svega sa knjigom, prvo kroz opipljivi materijal, koji čine papir, zatim kroz svet boja, brojeva i životinja. Najlakši način da svoje mališane upoznamo s knjigom i uvedemo u čarobni svet bajkovite književnosti jesu TAKTILNE knjige. Njih dete može i opipati, i prelistati a da mu od početka do kraja bude zanimljivo, i upoznati se sa životinjama kao i s mnogim bojama ili brojevima.

Drugi način da privolite dete da kada već dovoljno poraste zaželi da i samo krene da čita jesu ZVUČNE knjige, ili ukoliko njih nemate možete da se stavite u režim glume, te oponašate likove koji se nalaze u istoj, evo na primer „Miš je rekao  – ciju,ciju“  – pa krenete da oponašate piskutav glasić  jednog miša.

Dakle gluma, pretvarajte se da ste neki lik iz knjige, to kod bebaca uvek upali i probudi veliku zainteresovanost u njima, a ukoliko vam je lakše drugačije, kupite zvučnu knjigu i garantujem vam da vaše dete neće hteti da zaspi pre no što mu pustite jednu bajku za laku noć.

Takođe, ako je vaše dete malo veće u uzrastu od 4, do 5 godina probajte igrom da mu postepeno usadite ljubav prema knjigama i željom za čitanje. Na primer vi se igrate lutkicama, lutkice su na pikniku, na nekoj čajanki i odjednom jedna od lutkica dolazi na ideju da svaka lutkica čita svoju knjigu.  Dakle, IGRAJTE SE, tako ćete kroz igru, lagano,spontano i nenametljivo privući pažnju vašeg deteta kao i zainteresovanost za čitanje.

Kada ste to sve uradili i sledili gorepomenute savete, verujem da sutradan kada vaše dete postane školarac neće imati problem sa time da nametnutu knjigu ne pročita, več suprotno, pročitaće je sa velikom željom i interesovanjem.

Koliko je važno da deca čitaju?

Dete koje nikada ranije nije imalo bliski susret sa knjigama i književnošću, prečesto ima problem sa odsustvom želje da pročita nešto što mu je nametnula škola, ali ono dete koje majka još od rođenja postepeno vaspitava i uvodi u svet čitanja, kada stupi u đačko doba, ono postaje već mala formirana ličnost koja obožava knjige, kojoj su knjige ljubav i kojoj neće predstavljati problem da pročita još jednu knjigu u nizu mnogih, naprotiv, biće joj drago da se susretne po prvi put sa nekim novim, njemu do sada još nepoznatim likom i da pronikne u njegovu priču.

Greška kod roditelja jeste ta što tek sa sedam godina daju deci knjigu u ruke, dakle tek onda kada nauče neka slova, a zapravo, trebaju im davati još od malena, kako bi se ta želja u njima rodila i ukorenila dok su još uvek tabla po kojoj samo roditelji pišu i dok još nisu naučili slova, vrlo je verovatno i to da deca koja od malog doba imaju bliski susret sa knjigom nauče ranije neka slova od dece koja se s svetom književnosti upoznaju tek u prvom razredu.

Sada kada smo uvideli grešku moramo se truditi da je ispravimo i ne ponavljamo više istu sa nekim drugim detetom, u nekom drugom primeru roditeljstva, a zatim, prelazimo na tehnologiju.

Naučno je dokazano da je veoma zdravije provesti par sati čitajući knjigu nego sedeći za kompom ili skrolujući po društvenim mrežama na telefonu.

Prvo: Knjiga je manje štetna po vid nego ekran nekog telefona, tableta i računara.

Drugo: Knjiga obogaćuje vokabular, proširuje vidike, pomaže osobi bila ona odrasla ili ne da razvija moždane vijuge i čini nas duhovno, mentalno i umno bogatijim dok decu, u većini vremena telefon zaglupljuje zato što deca nemaju taj filter kada gledaju neki sadržaj na tiktoku da razluče šta je dobro po njih, šta je zdravo a šta toksično,  kao mi odrasli, pogotovo tiktok kao najtoksičnija društvena mreža po decu čini da njihova moždana masa biva iz dana u dan sve više umanjena.

Koliko je važno da deca čitaju?

Treće: Kada okrećemo stranice knjige, to poboljšava našu motoriku i rad ruku dok skrolovanje jednim prstom po ceo dan može da nam ulenji prste, i rad mišića postaje nam sporiji, i ništa nismo postigli osim što nam je eventualno utrnuo jedan prst.

A poslednje, ali ne i najmanje važno je: Kada sedite zatvoreni u kući i igrate igrice ili listate instagram i tiktok, minimalne su šanse, odnosno nemoguće da uplovite u neki magični svet, sastanete se sa nekim novim, čudesnim junacima i doživite čaroliju kakvu doživljavate svaki put kada čitate neku knjigu.

Takođe, knjige su zdravije i za društveni život zato što kada čitamo neku knjigu, možemo prodiskutovati o njoj sa nekom drugaricom i reći joj šta nam se kod nje dopada ili ne dopada, takođe možemo njoj približiti tu knjigu, privoleti je da i ona pročita istu ili pak dobiti preporuku neke druge knjige od nje, dok kada smo zatvoreni i stalno zagledani u monitor ili ekran telefona svako u svoj telefon zuri i mi automatski postajemo sve otuđeniji, odaljeniji i hladniji jedni prema drugom.

Telefon ubija empatiju, knjige je vraćaju, telefon šteti očima kao i moždanim vijugama, knjige proširuju vidike, kada uzmemo telefon u svoje ruke gubimo osećaj za vreme te samim tim traćimo lep dan i neku priliku da se sa nekim u toku dana družimo i iskoristimo taj dan na mnogo drugih načina, dok nas knjiga pokreće na razgovor, podstiče na igru i u krajnjem slučaju, knjiga iako je lepa, nije toliko toksično zarazna da nas toliko zaslepi, nju uvek možemo da odložimo pa da joj se vratimo uveče pred spavanje izmoreni od igre sa drugim drugarima. I ono najvažnije, Telefon nam gasi svaku maštu, a knjiga, ona je pobuđuje i čini da svakim danom sve više raste.

Iako živimo u eri digitalizacije, mi kao roditelji možemo da razlučimo do koje mere treba dozvoliti da ista utiče na život naše dece kako ne bi postali robovi savremene tehnologije, takođe, možemo da im prenesemo  neke vrednosti koje su nama preneli naši roditelji i naučiti ih, da čitanje nikada, ma koliko mi tehnološki uznapredovali, nije izašlo niti će izaći iz mode.

Budite pravi roditelji i naučite svoju decu još od malena da žive u svom svetu od papira, iako je danas vreme turbulentno i imamo osećaj da nigde ne stižemo, mnogo će vam biti lakše kada ga  vaspitavate uz neku knjigu i slikovnicu, nego kada mu date telefon u ruke kako bi bilo mirno dok ne pozavršavate sve vaše obaveze, postići ćete isti efekat kao i sa telefonom, samo što ga nećete učiniti zavisnim od telefona, već ćete mu umesto nezdravih usaditi zdrave navike.

Autor: Nina Miletić