Kako se odnositi prema osobi sa invaliditetom? Osobe sa invaliditetom su specifična grupa ljudi zbog načina života koji vode. Problema sa kojima se susreću i drugačijeg odnosa drugih prema njima. Kada govorimo o drugačijem odnosu, mislim na prihvatanje njih samih i njihovog karaktera. Međutim, problem nastaje onda kada se na njih gleda čudno. O njima se zaključuje na osnovu njihovog izgleda, a ne karaktera.
Izgled može prevariti. Neko može biti lep, bez nedostataka, ali nema manire, nema poštovanja i karakter. Ako je neko u kolicima ne znači da nema pravo na svoje mišljenje i na druženje. Invalidska kolica nisu merilo znanja i pokazatelj ponašanja.
Invalidska kolica su pomagalo pomoću kojih se osobe sa invaliditetom lakše snalaze i kreću.
Veoma je bitno naglasiti da se za invaliditet ne vežu samo invalidska kolica, kao što mnogi misle. Osoba sa invaliditetom može biti sposobna sama da se kreće i da koristi ruke. Ali na teži način, uz neka druga pomagala ili uz nečiju pomoć. Postoji podela invaliditeta, o kojoj ćemo govoriti u nekom od narednih tekstova.
Kako se odnositi prema osobi sa invaliditetom?
U ovom tekstu sam želela da sa vama podelim neke od predloga kako biste trebali da se ponašate prema osobi sa invaliditetom dok ste sa njom u društvu. Naravno, nikada se nemojte folirati pred njima, jer to oni, na neki njihov svojstven način, osete i mogu se uvrediti.
Takođe, želela bih da skrenem pažnju na ono što bi trebalo da se uradi kako bi se osoba sa invaliditetom bolje osećala u društvu. Ono što navedem u tekstu, nije striktno, već se spisak svakodnevno širi. Jer se određena udruženja trude da otklone te barijere. I da osobe sa invaliditetom nemaju nikakvih problema tokom njihovog života.
-
Kada ste u društvu osoba sa invaliditetom, ne pitajte ih kako su otkrili da imaju invaliditet. Kako su ga dobili i kako se nose sa njim:
Izbegavajte to da ih pitate, jer ne žele svi da pričaju o tome. Ukoliko osoba sa invaliditetom sama pokrene temu, saslušajte. I već tada možete pitati šta vas zanima, ali bez preteranog ispitivanja i prelaženja granice normalnog.
2. Nikada se ne poredite sa njima:
Imate probleme i vi, tačno. Možda ste imali i neka iskustva gde ste strahovali za svoj život, primer: saobraćajna nesreća ili pad, ali to nije isto kao i urođeni invaliditet. Naravno, osoba sa invaliditetom možemo postati svi, nekom nepažnjom, ali ako niste deo njih, ne bi bilo prijatno da se pravite kako ih razumete jer ste doživeli slično.
3. Ne sažaljevajte:
Niko ne voli biti sažaljevan, a pogotovo osobe sa invaliditetom. Nekada to ne bude namerno, ali nije baš prijatno kada čujete: „Jadan on, mogao je živeti normalno.“
4. Ne ponašajte se prema njima kao da su drugačiji od vas:
Ne, nisu drugačiji i oni su ljudi kao i svi ostali, samo sa poteškoćama.
5. Ne trudite se da po svaku cenu pomognete:
Ne vole svi pomoć i ne treba svima pomoć, ukoliko im treba, uglavnom će pitati. Naravno, postoje izuzeci u situacijama kada je nekoga sramota da traži pomoć, ali to se vidi i oseti.
6.Nisu neznalice, naprotiv, mnogi od njih su intelektualci:
Ako neko ima poteškoća, to ne znači da ne zna ništa i da je njegovo znanje o bilo čemu oskudno.
7. Ne pokrećite teme o njihovom bračnom statusu, o deci i poslu:
Ista situacija kao i sa informacijama o njihovom invaliditetu. Neko jednostavno neće da priča o tome, jer trenutno nije dovoljno psihički jak da to može izgurati.
Primera na ovu temu ima mnogo. Ukoliko se potrudimo, druženje sa OSI nam može biti veoma zabavno i ostaće nam u lepom sećanju.
A sada, želela bih sa vama da podelim neke korake koji bi trebali da se preduzmu kako bi se osobe sa invaliditetom još bolje snašle u prostoru i vremenu.
-
Parking mesto za osobe sa invaliditetom:
Poslednjih godina se često spominju parking mesta za osobe sa invaliditetom, te neretko u javnosti možemo videti bahaćenja i zauzimanje parkinga onih kojima tu mesto nije. Povedimo računa o tome.
2. Prilaz ustanovama:
Određene ustanove nemaju prigodan prilaz za osobe sa invaliditetom, te im to stvara problem prilikom kretanja i funkcionisanja. Rampe su potrebne za invalidska kolica ili prilaz bez stepenica, kao i gelenderi.
3. Osnivanje udruženja:
Jedna od ideja koja je zaživela poslednjih godina su udruženja. Neka se bave humanitarnim radom, neka organizuju druženja i izlete. Svakako, svejedno je koja će svrha udruženja biti, bitno je da se pomogne i da se osobe sa invaliditetom osete prihvaćeno.
Primera ima još, naravno. Ali, negde bih volela da spomenem i paraplegičare i kvadriplegičare koji se takmiče u raznim sportskim disciplinama. Sportskih događaja za osobe sa invaliditetom i nema baš mnogo, sem njihovih olimpijada i igara. O njima ćemo u nekom od sledećih tekstova.
Kako se odnositi prema osobi sa invaliditetom?
Takođe, još jednu bitnu stavku želim da naglasim. Apelujem na sve vlasnike hotela da svoje hotele pokušaju da adaptiraju i omoguće i osobama sa invaliditetom posete i uživanje. Da budem iskrena, o postojanju hotela za osobe sa invaliditetom nisam upoznata, mislim da ih čak i nema, ali sam skoro došla do informacija da će se jedan od hotela preurediti i prilagoditi osobama sa invaliditetom.
Volela bih kada bismo se svi zajedno potrudili da im život učinimo lepšim, jer njima i sitnice znače. Zamislite samo kako biste se vi osećali da znate da niste poželjni u društvu i da svi beže od vas. Tužno, znam.
Autor: Darija Petrović
