Kako prepoznati da ste žrtva mobinga. Ponekad se desi da dođe do nesuglasica ili konflikta sa kolegama na poslu. Kako razlikovati obićnu situaciju od mobinga? Konflikti na poslu nisu retka pojava, ali jasna je razlika između konstruktivne rasprave i zlostavljanja na radnom mestu, odnosno mobinga koji je kažnjiv zakonom.
Kako prepoznati da ste žrtva mobinga
Po pravilu žrtve mobinga se sa ovakvim ponašanjem, u najvećem slučaju nadređenih u poslovnoj hijerarhiji, susreću u kontinuitetu, tako da je neophodno reagovati na vreme i posledice svesti na minimum. Dešava se da pojedinci pokušavaju da iz ličnih ili poslovnih razloga, diskredituju nekoga od kolega ili nadređenih, time što ih neopravdano optužuju za mobing, zato je neophodno jasno istaći šta se podrazumeva pod zlostavljanjem na radu i pod kojim uslovima sebe možete okarakterisati žrtvu mobinga.
Mober vam u kontinuitetu onemogućava normalnu komunikaciju, time što vas vikanjem, pretnjama, uvredama ili bilo kojim drugim verbalnim metodama sprečava da iznesete svoje mišljenje njemu ili trećim licima. Ignoriše vaše prisustvo, izbegava svaki vid komunikacije sa vama i nadstoji da vas izoluje od ostatka kolektiva. Ismeva vas i negativno komentariše vaše lične osobine.
Kako prepoznati da ste žrtva mobinga
Neopravdano vas kritikuje, omalovažava vaš rad, onemogućava vas da izvršavate radne zadatke, daje vam ponižavajuće ili preteške zadatke sa neprimerenim rokovima njihovog završetka, prekomerno nadzire vaš rad, uskraćuje vam informacije vezane za vaš posao. Narušava vaše fizičko zdravlje time što ste izloženi stalnim pritiscima i pretnjama od strane mobera, koji se odnose na otkaz, fizičku silu, namerno izazivanje konflikata.
Seksualno vas uznemirava ponižavajućim i neprimerenim komentarima ili pokušajima nepristojnog fizičkog kontakta. Ako vam se u kontinuitetu dešavaju neke od navedenih situacija, onda se definitivno može reći da ste žrtva mobinga. U tom slućaju, prvi korak je pokretanje postupka zaštite od zlostavljanja kod svog poslodavca. Osim u slučaju kada je sam poslodavac mober, onda se može ići direktno na sud. Postupak može pokrenuti i sama žrtva mobinga, ali to može učiniti i preko drugih instanci, poput, recimo, sindikata.
Posrednik je neutralna osoba čiji je cilj da mober i žrtva postignu sporazum koji sadrži mere za prestanak mobinga, čime bi se problem rešio unutar firme, bez sudskog procesa. To je obavezan korak pre nego što se zatraži sudska zaštita, osim u slučajevima kada je sam poslodavac osumnjičen za mobing. U toku posredovanja, posrednik može da, kroz odvojene ili zajedničke sastanke sa sukobljemim stranama, predlaže rešenja, ali ne i da ih nameće.
Često se dešava da je zaposleni nezadovoljan brojnim postupcima nadređenih, ali nije sve mobing. U slučaju pojedinih akata poslodavaca, poput aneksa ugovora o radu i različitih upozorenja, sudski spor možete pokretati isključivo prema odredbama Zakona o radu. Ako vam ne isplaćuju zarade, ne dobijate pravo na godišnji odmor ili vam je određen prekovremeni rad koji nije u skladu sa zakonom, nadležna je inspekcija rada.
Ako ste diskriminisani, odnosno neopravdano se pravi razlika između vas i drugih zaposlenih, zaštitu svojih prava ostvarujete u drugom postupku, koji nema veze s mobingom. Ponašanje koje se može okarakterisati kao zlostavljanje na poslu, ali se ne ponavlja, se rešava u internom disciplinskom postupku. Razlike u mišljenjima u kojima nema namere da se nanese uvreda.
Kako prepoznati da ste žrtva mobinga
Ukoliko posredovanje ne da adekvatne rezultate, jedino je rešenje je sudski spor koji žrtva mobinga pokreće protiv mobera. Kako sudski proces ne bi bio uzaludno rasipanje novca, potrebno je da imate čvrste materijalne dokaze ili izjave svedoka koji će potvrditi vaše navode, što je komplikovano jer je malo radnika koji će svedočiti protiv svog nadređenog i time dovesti u pitanje radno mesto.
Autor: Lena Marković
