Kada ne znaš kako dalje, ideš kako moraš. Onda kada nemaš drugi izbor, biraš onako kako moraš. Onda kada misliš da nema puta, nastavljaš putem kojim moraš. Onda kada misliš da ništa nema smisla, da nastaviš život ipak moraš. Jer, kada ne znaš kako dalje, ideš kako moraš.
Svedoci smo velike tuge. Neverice. Straha. Pitanja na koja ne znamo, ili ne želimo odgovore…
Kada ne znaš kako dalje, ideš kako moraš
Kada ti stane život, kada te lupi ogromna bol, koliko god želeo, ti ne možeš da nestaneš. Ali možeš da zastaneš. I da razumeš sebe.
U šoku si, ili si uplašen, besan. Uglavnom tužan, ali bežiš od toga. Ma, pusti suze koje ti naviru. Nisi slab zato što si ranjiv. Slab ćeš postati samo ako svoje biće zanemariš.
Kada ne znaš kako dalje, ideš kako moraš
Kad bismo pustili sebe da tugujemo i kad bismo razumeli tuđe boli, možda bismo umeli sve bolje.
Možda bismo, umesto da se pravimo pametni, samo zagrlili osobu koja pati. Jer nekad prosto ne možeš ništa da uradiš, osim da budeš oslonac onima koji su poklekli.
Kada ne znaš kako dalje, ideš kako moraš
A nekad, kad poklekneš ti, nesumnjivo će te uhvatiti oni koji su trenutno „jači“. I možda oni koji ti se nađu, budu neki potpuno drugi ljudi, od onih koje očekuješ. No, nije to važno.
Važno je samo da se krug podrške širi i prenosi. I da je osnov te podrške ljubav. Jer samo ljubav zna šta nam treba, onda kada mi ne znamo kako dalje.
Autor: Ana Milovanović
