IZDAJA MUZA

Pojavi se misao. Na tren samo proleti kroz grozničavi Um. Potrebne su godine vežbanja da se nauči inteligentno odnositi prema dešavanjima svakodnevnice. Naše školovanje, bilo ono koje se bavi prostim rasuđivanjem ili ono akademsko, neumoljivo je. E pa isti kriterijumi važe i u svetu svakodnevnice. Informacije koje se smenjuju i manipulisanje svešću. Sve je to isto složeno, ako ne i složenije.

Nazvati življenje “umećem namere“, suviše je apstraktno. “Potraga za ultimativnom slobodom“, bilo bi predugačko i zamorno od silnih metafora. Prosečnom čoveku život deluje kao jedna beskrajna misterija koju ne može da pojmi. I u pravu je. Ne iz razloga što je to jedna neopoziva činjenica već zato što njemu nedostaje energija, inspiracija, da bi se pozabavio tom istom činjenicom na pravi način.

 

Potrošena inspiracija

Svima nama je data inspiracija po rođenju. Neograničena količina čiste energije koja se sistematski širi kako se i mi razvijamo u kosmičkom smislu. Sve u cilju da bi se najbolje iskoristila u određenom modalitetu vremena.

Ipak, ljudska se percepcija promenila kroz vekove. Vreme ne opažaju svi kao šačicu energetskih polja koja su uvek dostupna. Ako se koristi samo energija koja se vidi, ni ne mogu se opažati svetovi izvan svakodnevnice. Potrošena inspiracija.

Dovoljno je samo ući u to čudesno stanje svesti ! Tu je Um toliko oštar da odmah projektuje stvorene kreacije u svakodnevnicu. Pokreće ga jedna neopisiva i neizmerna sila namere ili motivacije.

 

Znanje svakodnevnog života

Na tom nivou, život se objašnjava kao proces čišćenja spoljnjeg sveta od čovekove namere. Možda je to teško shvatiti u početku ili naučiti primenjivati. Iako naizgled nepojmljivo, to znanje utkano je u standard svesti svakodnevnog života.

Trebaće ti čitav život da se setiš tih uvida zato što su oni uglavnom nemi. Kroz nekoliko trenutaka, sve ćeš zaboraviti. To je jedna u nizu nedokučivih misterija procesa razmišljanja.

Naravno, ti nisi pisac pa ćeš morati da se poslužiš sa nekom magijom. Prvo sebi predstavi svoja iskustva kao da ih iznova doživljavaš, a onda moraš da vidiš tekst u sanjanju. To ne bi trebalo da ti posluži kao književna vežba već više kao vežbanje energije.

Zatvori vrata samorefleksije. Budi besprekoran i imaćeš energije da dostigneš svoje mesto nemog znanja. Ako ne znaš odakle krenuti, inspiriši se na ovom mestu…

 

Autor: Ivana Živanić