Već duži period vremena imala sam u planu da obiđem Istočnu Srbiju, ali u kombinaciji sa dva prevoza: brodom i autobusom. Krstarenje Dunavom od Beograda do Kladova, kroz Đerdapsku klisuru i uživanje u tom putu me je podstaklo da što pre izaberem datum polaska i rezervišem na vreme sve. Izabrala sam trodnevni aranžman, tako da smo sin i ja imali produženi vikend i na svu sreću vreme nam je poslužilo.
Krstarenje je počelo rano ujutru u petak. Išli smo brodom „Aquastar Maxim“ (kakva sreća za mog sina, jer je svima rekao da se brod zove kao i on i još je imao mogučnost da bude kapetan broda i da upravlja njim). Brod ima otvoreni i zatvoreni deo, a s obzirom da smo kretali rano ujutru, zauzeli smo unutra mesta u isčekivanju polaska na naše putovanje.
Pošto krstarenje ide Dunavom, imali smo mogučnost da uživamo u pogledu sa reke na Beograd i na druge gradove, koje smo videli usput. Malo dalje od kalemegdana, videli smo crvenu bovu, koja označava mesto gde se Sava uliva u Dunav. Oko 9 sati ujutru bio nam je poslužen i doručak na brodu, koji je bio bogat (pecivo slano i slatko, jogurt, čaj, kafa). Dok smo plovili svo vreme naš vodić pričala o istoriji Srbije, o gradovima i tvrđavama (koje smo videli na našem putu), tako da osim uživanja i odmora, ovo je bila i edukaciona tura (s obzirom da su bili još i stranci na brodu). Posle Beograda i Beogradske tvrđave na redu je bila Smederevska tvrđava, koja je poznata po tome, što su u njoj snimali seriju „Nemanjići“ i jedna je od najočuvanjih tvrđava u Srbiji, a nekim je poznata kao „grad proklene Jerine“. Tvrđava se gradila jako velikom brzinom, a graditelji su umirali od umora, pa se smatralo da je kriva za to Jerina (Irina Kantakuzin).
Nakon Smederevske tvrđave bila je mala tvrđava Ram, pre nego sto Dunav skrene sa „ravnog puta“ . Ova tvrđava obnavljale se oko 3 godine, tako da uglavnom su nju mogli videti samo sa vode. U oktobru mesecu tvrđava je otvorena za javnost, tako da sada, ako idete na Srebreno jezero i u neki drugi deo istočne Srbije, možete da obiđete i ovu tvrđavu i da uživate u pogledu na Dunav).
Nakon prolaska pored Srebrenog jezera došli smo i do Golubačke tvrđave. Za ovu tvrđavu vezuju se nekoliko legenda (koje smo pisali u našim prethodnim tekstovima). Ali, pošto smo sada išli brodom, onda smo prošli u blizini stene „Babakaj“, za koju se smatra da je tu Princeza Golubana bila vezana, jer nije htela da posluša oca i da se uda za čoveka, kojeg nije volela. Na steni nalazi se krst. Takođe od same tvrđave do stene, dok je Golubačka tvrđava bila pod turcima, bio zakačen metalni lanac, tako da svi brodovi su morali da plačaju za prolaz u oba dva smera. U ovom mestu Dunav je najširi- oko 6,5 kilometara. (naše more) .
Za ručak smo imali isto vrlo raznovrsnu hranu. Razne vrsta mesa, krompir, pirinac sa morskim plodovima, salate, proje (razne vrste). A takođe dosta slatkog peciva.
Nakon Golubačke tvrđave i prolaska kroz Donji Milanovac, polako smo ulazili u Đerdapsku klisuru, i prolazili kroz Mali i Veliki kazan. Na ovom mestu Dunav je najuži-od 150-180 metara. Ranije, ovde je bio sistem po kome su brodovi mogli da prođu kroz ovaj deo. I s jedne i s druge strane klisure nalaze se veliki beli baloni, po kojima se gledalo da li možete da se krećete u tom smeru ili ne. Ako je balon spušten, onda brod se zautavljao i čekao da prođe drugi brod, koji ide u susret. Pa posle toga balon se diže i onda ste mogli da nastavite put.
Posle izlaska iz klisure i pre nego što smo stigli u Tekiju, sa Rumunske strane videli smo ručno napravljen monument Decebalosu Rexu, poslednjem kralju dačana. Sama figura, koja je isklesana u kamenu radila se punih 10 godina i največa je u celoj Europi. Na ovom mestu brod umanjuje svoju brzinu, tako da svi su imali mogučnost da slikaju figuru. Decebalos Rex plačkao je desnu stranu Dunava, sve dok car Trajan nije došao na vlast i u dva navrata pobedio Decebalosa. Tog momenta prestala je nezavisnost dačana i njihova teritorija postala deo rimske teritorije Dakije.
Malo dalje od ovog mesta nalazi se „Tabula Trajana“, originalna iz vremena kada je sam Trajan bio živ. Sama Tabula je uklesana u kamen i može da se vidi samo sa vode. Na samoj tabuli sa strane stoje dve lale, a u sredini delfin. Dužina table je 3,20 metara, a širina 1,80 metara. Bila je podignuta par metara više od njenog izvornog mesta, da ne bi došlo do potapanje zvog uvečanje vode u Dunavu.
Nakon 9,5 sati plovidbe po Dunavu polako smo stigli do Tekije, gde smo seli u autobus i krenuli u hotel Aquastar Danubia u Kladovu, gde smo imali večeru, i uz produženo vreme korišćenja bazena i spa centra.
Autor: Kristina Jovičić
